ùraniti
ùraniti () svrš. 〈prez. -īm, pril. pr. -īvši, prid. rad. ùranio〉
Izvedeni oblici
| Svršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| uraniti | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | uranim |
| 2. | uraniš |
| 3. | urani |
| množina | |
| 1. | uranimo |
| 2. | uranite |
| 3. | urane |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | uranit ću |
| 2. | uranit ćeš |
| 3. | uranit će |
| množina | |
| 1. | uranit ćemo |
| 2. | uranit ćete |
| 3. | uranit će |
| aorist | |
| jednina | |
| 1. | uranih |
| 2. | urani |
| 3. | urani |
| množina | |
| 1. | uranismo |
| 2. | uraniste |
| 3. | uraniše |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | uranio sam |
| 2. | uranio si |
| 3. | uranio je |
| množina | |
| 1. | uranili smo |
| 2. | uranili ste |
| 3. | uranili su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam uranio |
| 2. | bio si uranio |
| 3. | bio je uranio |
| množina | |
| 1. | bili smo uranili |
| 2. | bili ste uranili |
| 3. | bili su uranili |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | urani |
| množina | |
| 1. | uranimo |
| 2. | uranite |
| glagolski prilog prošli | |
| uranivši | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| uranio, uranila, uranilo | |
| uranili, uranile, uranila | |
Definicija
| 1. | rano ujutro ustati, rano otpočeti dan; podraniti |
| 2. | rano doći, prije nego što je dogovoreno, opr. zakasniti |
