ùginuti
ùginuti () svrš. 〈prez. ùginēm, pril. pr. -ūvši, prid. rad. ùginuo〉
Svršeni | |
---|---|
infinitiv | |
uginuti | |
prezent | |
jednina | |
1. | uginem |
2. | ugineš |
3. | ugine |
množina | |
1. | uginemo |
2. | uginete |
3. | uginu |
futur | |
jednina | |
1. | uginut ću |
2. | uginut ćeš |
3. | uginut će |
množina | |
1. | uginut ćemo |
2. | uginut ćete |
3. | uginut će |
aorist | |
jednina | |
1. | uginuh / ugiboh |
2. | uginu / ugibe |
3. | uginu / ugibe |
množina | |
1. | uginusmo / ugibosmo |
2. | uginuste / ugiboste |
3. | uginuše / ugiboše |
perfekt | |
jednina | |
1. | uginuo sam |
2. | uginuo si |
3. | uginuo je |
množina | |
1. | uginuli smo |
2. | uginuli ste |
3. | uginuli su |
pluskvamperfekt | |
jednina | |
1. | bio sam uginuo |
2. | bio si uginuo |
3. | bio je uginuo |
množina | |
1. | bili smo uginuli |
2. | bili ste uginuli |
3. | bili su uginuli |
imperativ | |
jednina | |
2. | ugini |
množina | |
1. | uginimo |
2. | uginite |
glagolski prilog prošli | |
uginuvši | |
glagolski pridjev aktivni | |
uginuo, uginula, uginulo | |
uginuli, uginule, uginula |