udobrovòljiti
udobrovòljiti (se) svrš. 〈prez. udobròvoljīm (se), pril. pr. -īvši (se), prid. trp. udobròvoljen〉
Svršeni | |
---|---|
infinitiv | |
udobrovoljiti | |
prezent | |
jednina | |
1. | udobrovoljim |
2. | udobrovoljiš |
3. | udobrovolji |
množina | |
1. | udobrovoljimo |
2. | udobrovoljite |
3. | udobrovolje |
futur | |
jednina | |
1. | udobrovoljit ću |
2. | udobrovoljit ćeš |
3. | udobrovoljit će |
množina | |
1. | udobrovoljit ćemo |
2. | udobrovoljit ćete |
3. | udobrovoljit će |
aorist | |
jednina | |
1. | udobrovoljih |
2. | udobrovolji |
3. | udobrovolji |
množina | |
1. | udobrovoljismo |
2. | udobrovoljiste |
3. | udobrovoljiše |
perfekt | |
jednina | |
1. | udobrovoljio sam |
2. | udobrovoljio si |
3. | udobrovoljio je |
množina | |
1. | udobrovoljili smo |
2. | udobrovoljili ste |
3. | udobrovoljili su |
pluskvamperfekt | |
jednina | |
1. | bio sam udobrovoljio |
2. | bio si udobrovoljio |
3. | bio je udobrovoljio |
množina | |
1. | bili smo udobrovoljili |
2. | bili ste udobrovoljili |
3. | bili su udobrovoljili |
imperativ | |
jednina | |
2. | udobrovolji |
množina | |
1. | udobrovoljimo |
2. | udobrovoljite |
glagolski prilog prošli | |
udobrovoljivši | |
glagolski pridjev aktivni | |
udobrovoljio, udobrovoljila, udobrovoljilo | |
udobrovoljili, udobrovoljile, udobrovoljila | |
glagolski pridjev pasivni | |
udobrovoljen, udobrovoljena, udobrovoljeno | |
udobrovoljeni, udobrovoljene, udobrovoljena |
1. | (koga, što) učiniti da tko bude dobre volje; odobrovoljiti, oraspoložiti |
2. | (se) postati dobre volje; odobrovoljiti se, oraspoložiti se |