túžiti (II)
túžiti (II) svrš. 〈prez. tẉžīm, pril. pr. -īvši, prid. trp. tẉžen〉
Izvedeni oblici
| Svršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| tužiti | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | tužim |
| 2. | tužiš |
| 3. | tuži |
| množina | |
| 1. | tužimo |
| 2. | tužite |
| 3. | tuže |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | tužit ću |
| 2. | tužit ćeš |
| 3. | tužit će |
| množina | |
| 1. | tužit ćemo |
| 2. | tužit ćete |
| 3. | tužit će |
| aorist | |
| jednina | |
| 1. | tužih |
| 2. | tužiše |
| 3. | tužiše |
| množina | |
| 1. | tužismo |
| 2. | tužiste |
| 3. | tužiše |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | tužio sam |
| 2. | tužio si |
| 3. | tužio je |
| množina | |
| 1. | tužili smo |
| 2. | tužili ste |
| 3. | tužili su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam tužio |
| 2. | bio si tužio |
| 3. | bio je tužio |
| množina | |
| 1. | bili smo tužili |
| 2. | bili ste tužili |
| 3. | bili su tužili |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | tuži |
| množina | |
| 1. | tužimo |
| 2. | tužite |
| glagolski prilog prošli | |
| tuživši | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| tužio, tužila, tužilo | |
| tužili, tužile, tužila | |
| glagolski pridjev pasivni | |
| tužen, tužena, tuženo | |
| tuženi, tužene, tužena | |
Definicija
| 1. | (koga) podnijeti tužbu protiv koga (sudu itd.) |
| 2. | (se) a. žaliti se na koga ili što [tuži se na bolove] b. ne biti zadovoljan s kim ili čim [tuži se na suradnike] |
Etimologija
✧ vidi túga
