Hrvatski jezični portal

váljati

váljati (se) nesvrš.prez. vȃljām (se), pril. sad. -ajūći (se), gl. im. -ānje〉

Izvedeni oblici
Nesvršeni
infinitiv
valjati
 
prezent
jednina
1. valjam
2. valjaš
3. valja
množina
1. valjamo
2. valjate
3. valjaju
 
futur
jednina
1. valjat ću
2. valjat ćeš
3. valjat će
množina
1. valjat ćemo
2. valjat ćete
3. valjat će
 
imperfekt
jednina
1. valjah
2. valjaše
3. valjaše
množina
1. valjasmo
2. valjaste
3. valjahu
 
perfekt
jednina
1. valjao sam
2. valjao si
3. valjao je
množina
1. valjali smo
2. valjali ste
3. valjali su
 
pluskvamperfekt
jednina
1. bio sam valjao
2. bio si valjao
3. bio je valjao
množina
1. bili smo valjali
2. bili ste valjali
3. bili su valjali
 
imperativ
jednina
2. valjaj
množina
1. valjajmo
2. valjajte
 
glagolski prilog sadašnji
valjajući
 
glagolski pridjev aktivni
valjao, valjala, valjalo
valjali, valjale, valjala
 
glagolski pridjev pasivni
valjan, valjana, valjano
valjani, valjane, valjana
Definicija
1. (što) a. koturati, kotrljati oble ili valjkaste predmete b. polako ili teško pomicati, ob. kotrljajući
2. (što) a. pritiskajući valjkom tanjiti (kovinu) b. zbijati, nabijati, stupati (sukno, vunu, dlaku, zemlju) c. mijeseći davati čemu valjkast ili okrugao oblik d. pren. govoriti bez promišljanja; lupetati [valjati gluposti; valjati bedastoće]
3. (se) a. koturati se ležeći, kotrljati se, prevrtati se b. teći u većim količinama (o vodama u prirodi) c. širiti se, kretati se u masi u obliku valova d. pren. teško, sporo se kretati [opasnost se valja, a da ljudi nisu svjesni]
Frazeologija
nešto se iza brda valja sprema se nešto nenadano i neugodno;
valjati se od smijeha grohotom se smijati;
valjati se u blatu pasti na najniže grane, biti bez obraza i časti, obeščastiti se
Onomastika
pr. (nadimačka): Váljalo (Dubrovnik), Váljavec (210, Krapina, Zagorje, Kutina)
Etimologija
prasl. i stsl. valjati (rus. valját', češ. válet) ≃ v. val