Hrvatski jezični portal

brȁti

brȁti (što) nesvrš.prez. bèrēm, aor. brȁh, imp. bèri, pril. sad. bèrūći, prid. rad. brȁo, prid. trp. brȃn, gl. im. bránje〉

Izvedeni oblici
Nesvršeni
infinitiv
brati
 
prezent
jednina
1. berem
2. bereš
3. bere
množina
1. beremo
2. berete
3. beru
 
futur
jednina
1. brat ću
2. brat ćeš
3. brat će
množina
1. brat ćemo
2. brat ćete
3. brat će
 
imperfekt
jednina
1. brah
2. braše
3. braše
množina
1. brasmo
2. braste
3. brahu
 
perfekt
jednina
1. brao sam
2. brao si
3. brao je
množina
1. brali smo
2. brali ste
3. brali su
 
pluskvamperfekt
jednina
1. bio sam brao
2. bio si brao
3. bio je brao
množina
1. bili smo brali
2. bili ste brali
3. bili su brali
 
imperativ
jednina
2. beri
množina
1. berimo
2. berite
 
glagolski prilog sadašnji
berući
 
glagolski pridjev aktivni
brao, brala, bralo
brali, brale, brala
 
glagolski pridjev pasivni
bran, brana, brano
brani, brane, brana
Definicija
odvajati, otkidati plodove, cvijeće, biljke itd.
Frazeologija
beri kožu na šiljak iron. spremi se da otrpiš kakvu kaznu za što;
brati prstace vaditi iz kamena;
brati plodove (čega) dobivati korist nakon uložena rada;
brati sol sakupljati morsku sol, obavljati berbu soli;
ne beri brigu nemaj brige, nema razloga da se brineš
Onomastika
♦ m. os. imena (narodna): Bèrigōj, Bèrimīr, Bèrislav; hip.: Béjo, Béljo, Bére, Bèriša, Bérko, Béro, Beȑoje
pr.: Bȅčić (360, sred. i J Dalmacija), Bȅrak (250, Grubišno Polje, Šibenik), Beráković (240, Slavonski Brod, Zagorje), Bȇrčić, Bèreš (190, Slavonija, Baranja), Bèrešić, Bèretić, Bèretin (150, Zadar), Bèretović, Bȅrica, Bérić (1260, Knin, Šibenik, Zagreb), Bèrislavić (100, Duga Resa, Zaprešić, Turopolje), Bèrišić (340, Zagreb), Bèritić (Hvar, Split), Bérković (370, Korčula, Turopolje), Berlíković, Béronja (210, Banovina, Slavonski Brod), Bèroš (350, Makarska, sred. Dalmacija), Bȇrović (110, S Dalmacija), Bȇršić
Etimologija
prasl. i stsl. bratrъ (rus., polj. brat) ← ie. *bhreh2tēr (lat. frater, skr. bhrātā)