ùžeći
ùžeći (što, se) svrš. 〈prez. užèžēm (se), pril. pr. ùžegāvši (se), aor. užègoh (se), prid. rad. ùžegao (se), prid. trp. užèžen〉
Izvedeni oblici
| Svršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| užeći | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | užežem |
| 2. | užežeš |
| 3. | užeže |
| množina | |
| 1. | užežemo |
| 2. | užežete |
| 3. | užegu |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | užeći ću |
| 2. | užeći ćeš |
| 3. | užeći će |
| množina | |
| 1. | užeći ćemo |
| 2. | užeći ćete |
| 3. | užeći će |
| aorist | |
| jednina | |
| 1. | užegoh |
| 2. | užeže |
| 3. | užeže |
| množina | |
| 1. | užegosmo |
| 2. | užegoste |
| 3. | užegoše |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | užegao sam |
| 2. | užegao si |
| 3. | užegao je |
| množina | |
| 1. | užegli smo |
| 2. | užegli ste |
| 3. | užegli su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam užegao |
| 2. | bio si užegao |
| 3. | bio je užegao |
| množina | |
| 1. | bili smo užegli |
| 2. | bili ste užegli |
| 3. | bili su užegli |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | užezi |
| množina | |
| 1. | užezimo |
| 2. | užezite |
| glagolski prilog prošli | |
| užegavši | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| užegao, užegla, užeglo | |
| užegli, užegle, užegla | |
| glagolski pridjev pasivni | |
| užežen, užežena, užeženo | |
| užeženi, užežene, užežena | |
Definicija
| 1. | (što) reg. a. upaliti, zapaliti, potpaliti vatru; užgati b. jako ugrijati, zagrijati; pripeći |
| 2. | (se) pokvariti se od stajanja i vrućine (o masnoćama); užegnuti se |
Etimologija
✧ u- + v. žeći
