uzvísiti
uzvísiti (koga, što, se) svrš. 〈prez. ùzvīsīm, pril. pr. -īvši, prid. trp. ùzvīšen, gl. im. uzvišénje〉
Izvedeni oblici
| Svršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| uzvisiti | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | uzvisim |
| 2. | uzvisiš |
| 3. | uzvisi |
| množina | |
| 1. | uzvisimo |
| 2. | uzvisite |
| 3. | uzvise |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | uzvisit ću |
| 2. | uzvisit ćeš |
| 3. | uzvisit će |
| množina | |
| 1. | uzvisit ćemo |
| 2. | uzvisit ćete |
| 3. | uzvisit će |
| aorist | |
| jednina | |
| 1. | uzvisih |
| 2. | uzvisi |
| 3. | uzvisi |
| množina | |
| 1. | uzvisismo |
| 2. | uzvisiste |
| 3. | uzvisiše |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | uzvisio sam |
| 2. | uzvisio si |
| 3. | uzvisio je |
| množina | |
| 1. | uzvisili smo |
| 2. | uzvisili ste |
| 3. | uzvisili su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam uzvisio |
| 2. | bio si uzvisio |
| 3. | bio je uzvisio |
| množina | |
| 1. | bili smo uzvisili |
| 2. | bili ste uzvisili |
| 3. | bili su uzvisili |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | uzvisi |
| množina | |
| 1. | uzvisimo |
| 2. | uzvisite |
| glagolski prilog prošli | |
| uzvisivši | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| uzvisio, uzvisila, uzvisilo | |
| uzvisili, uzvisile, uzvisila | |
| glagolski pridjev pasivni | |
| uzvišen, uzvišena, uzvišeno | |
| uzvišeni, uzvišene, uzvišena | |
Definicija
| 1. | činiti da se tko uzvisi, da dođe na viši položaj, do većeg ugleda |
| 2. | a. dati veću vrijednost, veće značenje; istaknuti (se) b. veoma jako pohvaliti |
Etimologija
✧ uz- + v. visok
