Hrvatski jezični portal

ustrémiti se

ustrémiti se (na koga, na što) svrš.prez. ùstrēmīm se, pril. pr. -īvši se, prid. trp. ùstrēmljen〉

Izvedeni oblici
Svršeni
infinitiv
ustremiti
 
prezent
jednina
1. ustremim
2. ustremiš
3. ustremi
množina
1. ustremimo
2. ustremite
3. ustreme
 
futur
jednina
1. ustremit ću
2. ustremit ćeš
3. ustremit će
množina
1. ustremit ćemo
2. ustremit ćete
3. ustremit će
 
aorist
jednina
1. ustremih
2. ustremi
3. ustremi
množina
1. ustremismo
2. ustremiste
3. ustremiše
 
perfekt
jednina
1. ustremio sam
2. ustremio si
3. ustremio je
množina
1. ustremili smo
2. ustremili ste
3. ustremili su
 
pluskvamperfekt
jednina
1. bio sam ustremio
2. bio si ustremio
3. bio je ustremio
množina
1. bili smo ustremili
2. bili ste ustremili
3. bili su ustremili
 
imperativ
jednina
2. ustremi
množina
1. ustremimo
2. ustremite
 
glagolski prilog prošli
ustremivši
 
glagolski pridjev aktivni
ustremio, ustremila, ustremilo
ustremili, ustremile, ustremila
 
glagolski pridjev pasivni
ustremljen, ustremljena, ustremljeno
ustremljeni, ustremljene, ustremljena
Definicija
1. oštro upraviti pogled nekamo, prema kome
2. baciti se na koga, navaliti na koga
Etimologija
✧ u- + v. stremiti