ustrémiti se
ustrémiti se (na koga, na što) svrš. 〈prez. ùstrēmīm se, pril. pr. -īvši se, prid. trp. ùstrēmljen〉
Svršeni | |
---|---|
infinitiv | |
ustremiti | |
prezent | |
jednina | |
1. | ustremim |
2. | ustremiš |
3. | ustremi |
množina | |
1. | ustremimo |
2. | ustremite |
3. | ustreme |
futur | |
jednina | |
1. | ustremit ću |
2. | ustremit ćeš |
3. | ustremit će |
množina | |
1. | ustremit ćemo |
2. | ustremit ćete |
3. | ustremit će |
aorist | |
jednina | |
1. | ustremih |
2. | ustremi |
3. | ustremi |
množina | |
1. | ustremismo |
2. | ustremiste |
3. | ustremiše |
perfekt | |
jednina | |
1. | ustremio sam |
2. | ustremio si |
3. | ustremio je |
množina | |
1. | ustremili smo |
2. | ustremili ste |
3. | ustremili su |
pluskvamperfekt | |
jednina | |
1. | bio sam ustremio |
2. | bio si ustremio |
3. | bio je ustremio |
množina | |
1. | bili smo ustremili |
2. | bili ste ustremili |
3. | bili su ustremili |
imperativ | |
jednina | |
2. | ustremi |
množina | |
1. | ustremimo |
2. | ustremite |
glagolski prilog prošli | |
ustremivši | |
glagolski pridjev aktivni | |
ustremio, ustremila, ustremilo | |
ustremili, ustremile, ustremila | |
glagolski pridjev pasivni | |
ustremljen, ustremljena, ustremljeno | |
ustremljeni, ustremljene, ustremljena |
1. | oštro upraviti pogled nekamo, prema kome |
2. | baciti se na koga, navaliti na koga |