uspokòjiti
uspokòjiti (koga, se) svrš. 〈prez. uspòkojīm, pril. pr. -īvši, prid. trp. uspòkojen〉
Izvedeni oblici
| Svršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| uspokojiti | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | uspokojim |
| 2. | uspokojiš |
| 3. | uspokoji |
| množina | |
| 1. | uspokojimo |
| 2. | uspokojite |
| 3. | uspokoje |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | uspokojit ću |
| 2. | uspokojit ćeš |
| 3. | uspokojit će |
| množina | |
| 1. | uspokojit ćemo |
| 2. | uspokojit ćete |
| 3. | uspokojit će |
| aorist | |
| jednina | |
| 1. | uspokojih |
| 2. | uspokoji |
| 3. | uspokoji |
| množina | |
| 1. | uspokojismo |
| 2. | uspokojiste |
| 3. | uspokojiše |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | uspokojio sam |
| 2. | uspokojio si |
| 3. | uspokojio je |
| množina | |
| 1. | uspokojili smo |
| 2. | uspokojili ste |
| 3. | uspokojili su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam uspokojio |
| 2. | bio si uspokojio |
| 3. | bio je uspokojio |
| množina | |
| 1. | bili smo uspokojili |
| 2. | bili ste uspokojili |
| 3. | bili su uspokojili |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | uspokoji |
| množina | |
| 1. | uspokojimo |
| 2. | uspokojite |
| glagolski prilog prošli | |
| uspokojivši | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| uspokojio, uspokojila, uspokojilo | |
| uspokojili, uspokojile, uspokojila | |
| glagolski pridjev pasivni | |
| uspokojen, uspokojena, uspokojeno | |
| uspokojeni, uspokojene, uspokojena | |
Definicija
dati spokojstvo komu, učiniti da mu se vrati spokojstvo; umiriti, smiriti
Etimologija
✧ u- + v. spokoj
