uvínuti
uvínuti (što) svrš. 〈prez. ùvīnēm, pril. pr. -ūvši, prid. trp. ùvīnūt〉
Svršeni | |
---|---|
infinitiv | |
uvinuti | |
prezent | |
jednina | |
1. | uvinem |
2. | uvineš |
3. | uvine |
množina | |
1. | uvinemo |
2. | uvinete |
3. | uvinu |
futur | |
jednina | |
1. | uvinut ću |
2. | uvinut ćeš |
3. | uvinut će |
množina | |
1. | uvinut ćemo |
2. | uvinut ćete |
3. | uvinut će |
aorist | |
jednina | |
1. | uvinuh |
2. | uvinu |
3. | uvinu |
množina | |
1. | uvinusmo |
2. | uvinuste |
3. | uvinuše |
perfekt | |
jednina | |
1. | uvinuo sam |
2. | uvinuo si |
3. | uvinuo je |
množina | |
1. | uvinuli smo |
2. | uvinuli ste |
3. | uvinuli su |
pluskvamperfekt | |
jednina | |
1. | bio sam uvinuo |
2. | bio si uvinuo |
3. | bio je uvinuo |
množina | |
1. | bili smo uvinuli |
2. | bili ste uvinuli |
3. | bili su uvinuli |
imperativ | |
jednina | |
2. | uvini |
množina | |
1. | uvinimo |
2. | uvinite |
glagolski prilog prošli | |
uvinuvši | |
glagolski pridjev aktivni | |
uvinuo, uvinula, uvinulo | |
uvinuli, uvinule, uvinula | |
glagolski pridjev pasivni | |
uvinut, uvinuta, uvinuto | |
uvinuti, uvinute, uvinuta |