zakŕčiti
zakŕčiti (se) svrš. 〈prez. zàkṟčīm (se), pril. pr. -īvši (se), prid. trp. zàkṟčen〉
Svršeni | |
---|---|
infinitiv | |
zakrčiti | |
prezent | |
jednina | |
1. | zakrčim |
2. | zakrčiš |
3. | zakrči |
množina | |
1. | zakrčimo |
2. | zakrčite |
3. | zakrče |
futur | |
jednina | |
1. | zakrčit ću |
2. | zakrčit ćeš |
3. | zakrčit će |
množina | |
1. | zakrčit ćemo |
2. | zakrčit ćete |
3. | zakrčit će |
aorist | |
jednina | |
1. | zakrčih |
2. | zakrči |
3. | zakrči |
množina | |
1. | zakrčismo |
2. | zakrčiste |
3. | zakrčiše |
perfekt | |
jednina | |
1. | zakrčio sam |
2. | zakrčio si |
3. | zakrčio je |
množina | |
1. | zakrčili smo |
2. | zakrčili ste |
3. | zakrčili su |
pluskvamperfekt | |
jednina | |
1. | bio sam zakrčio |
2. | bio si zakrčio |
3. | bio je zakrčio |
množina | |
1. | bili smo zakrčili |
2. | bili ste zakrčili |
3. | bili su zakrčili |
imperativ | |
jednina | |
2. | zakrči |
množina | |
1. | zakrčimo |
2. | zakrčite |
glagolski prilog prošli | |
zakrčivši | |
glagolski pridjev aktivni | |
zakrčio, zakrčila, zakrčilo | |
zakrčili, zakrčile, zakrčila | |
glagolski pridjev pasivni | |
zakrčen, zakrčena, zakrčeno | |
zakrčeni, zakrčene, zakrčena |
1. | (što) pretrpati, napuniti, zauzeti, zapremiti prostor stvarima, mnoštvom ljudi, vozilima, informacijama (o komunikacijskim kanalima) i učiniti neprolaznim [promet je zakrčen; soba je zakrčena] |
2. | (se) pretrpati se, postati neprolazan (o prostoru) |