Hrvatski jezični portal

zakŕčiti

zakŕčiti (se) svrš.prez. zàkṟčīm (se), pril. pr. -īvši (se), prid. trp. zàkṟčen〉

Izvedeni oblici
Svršeni
infinitiv
zakrčiti
 
prezent
jednina
1. zakrčim
2. zakrčiš
3. zakrči
množina
1. zakrčimo
2. zakrčite
3. zakrče
 
futur
jednina
1. zakrčit ću
2. zakrčit ćeš
3. zakrčit će
množina
1. zakrčit ćemo
2. zakrčit ćete
3. zakrčit će
 
aorist
jednina
1. zakrčih
2. zakrči
3. zakrči
množina
1. zakrčismo
2. zakrčiste
3. zakrčiše
 
perfekt
jednina
1. zakrčio sam
2. zakrčio si
3. zakrčio je
množina
1. zakrčili smo
2. zakrčili ste
3. zakrčili su
 
pluskvamperfekt
jednina
1. bio sam zakrčio
2. bio si zakrčio
3. bio je zakrčio
množina
1. bili smo zakrčili
2. bili ste zakrčili
3. bili su zakrčili
 
imperativ
jednina
2. zakrči
množina
1. zakrčimo
2. zakrčite
 
glagolski prilog prošli
zakrčivši
 
glagolski pridjev aktivni
zakrčio, zakrčila, zakrčilo
zakrčili, zakrčile, zakrčila
 
glagolski pridjev pasivni
zakrčen, zakrčena, zakrčeno
zakrčeni, zakrčene, zakrčena
Definicija
1. (što) pretrpati, napuniti, zauzeti, zapremiti prostor stvarima, mnoštvom ljudi, vozilima, informacijama (o komunikacijskim kanalima) i učiniti neprolaznim [promet je zakrčen; soba je zakrčena]
2. (se) pretrpati se, postati neprolazan (o prostoru)
Etimologija
✧ za- + v. krčiti