zàkačiti
zàkačiti (se) svrš. 〈prez. -īm (se), pril. pr. -īvši (se), prid. trp. zàkačen〉
Izvedeni oblici
| Svršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| zakačiti | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | zakačim |
| 2. | zakačiš |
| 3. | zakači |
| množina | |
| 1. | zakačimo |
| 2. | zakačite |
| 3. | zakače |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | zakačit ću |
| 2. | zakačit ćeš |
| 3. | zakačit će |
| množina | |
| 1. | zakačit ćemo |
| 2. | zakačit ćete |
| 3. | zakačit će |
| aorist | |
| jednina | |
| 1. | zakačih |
| 2. | zakači |
| 3. | zakači |
| množina | |
| 1. | zakačismo |
| 2. | zakačiste |
| 3. | zakačiše |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | zakačio sam |
| 2. | zakačio si |
| 3. | zakačio je |
| množina | |
| 1. | zakačili smo |
| 2. | zakačili ste |
| 3. | zakačili su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam zakačio |
| 2. | bio si zakačio |
| 3. | bio je zakačio |
| množina | |
| 1. | bili smo zakačili |
| 2. | bili ste zakačili |
| 3. | bili su zakačili |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | zakači |
| množina | |
| 1. | zakačimo |
| 2. | zakačite |
| glagolski prilog prošli | |
| zakačivši | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| zakačio, zakačila, zakačilo | |
| zakačili, zakačile, zakačila | |
| glagolski pridjev pasivni | |
| zakačen, zakačena, zakačeno | |
| zakačeni, zakačene, zakačena | |
Definicija
| 1. | (koga, što) a. dohvatiti kukom b. okrznuti, jače dirnuti ili oštetiti po površini (o čemu oštrom ili opasnom, o metku i sl.); zakvačiti |
| 2. | (koga) žarg. a. dirnuti, pecnuti, uputiti riječi prijekora, poruge i sl. b. dovesti u nezavidan položaj, oštetiti |
| 3. | (se s kim) posvaditi se, ući u kavgu; zakavžiti se, zakvačiti se |
Etimologija
✧ za- + v. kačiti
