zakàsniti
zakàsniti svrš. 〈prez. zàkasnīm, pril. pr. -īvši, prid. rad. zakàsnio, gl. im. zakašnjénje〉
Izvedeni oblici
| Svršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| zakasniti | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | zakasnim |
| 2. | zakasniš |
| 3. | zakasni |
| množina | |
| 1. | zakasnimo |
| 2. | zakasnite |
| 3. | zakasne |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | zakasnit ću |
| 2. | zakasnit ćeš |
| 3. | zakasnit će |
| množina | |
| 1. | zakasnit ćemo |
| 2. | zakasnit ćete |
| 3. | zakasnit će |
| aorist | |
| jednina | |
| 1. | zakasnih |
| 2. | zakasni |
| 3. | zakasni |
| množina | |
| 1. | zakasnismo |
| 2. | zakasniste |
| 3. | zakasniše |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | zakasnio sam |
| 2. | zakasnio si |
| 3. | zakasnio je |
| množina | |
| 1. | zakasnili smo |
| 2. | zakasnili ste |
| 3. | zakasnili su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam zakasnio |
| 2. | bio si zakasnio |
| 3. | bio je zakasnio |
| množina | |
| 1. | bili smo zakasnili |
| 2. | bili ste zakasnili |
| 3. | bili su zakasnili |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | zakasni |
| množina | |
| 1. | zakasnimo |
| 2. | zakasnite |
| glagolski prilog prošli | |
| zakasnivši | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| zakasnio, zakasnila, zakasnilo | |
| zakasnili, zakasnile, zakasnila | |
Definicija
| 1. | (, na što) doći poslije ugovorenog ili potrebnog časa |
| 2. | (s čim) dovršiti posao poslije ugovorenog ili očekivanog roka |
