zamòliti
zamòliti (što, koga za što) svrš. 〈prez. zàmolīm, pril. pr. -īvši, prid. trp. zàmoljen〉
Izvedeni oblici
| Svršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| zamoliti | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | zamolim |
| 2. | zamoliš |
| 3. | zamoli |
| množina | |
| 1. | zamolimo |
| 2. | zamolite |
| 3. | zamole |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | zamolit ću |
| 2. | zamolit ćeš |
| 3. | zamolit će |
| množina | |
| 1. | zamolit ćemo |
| 2. | zamolit ćete |
| 3. | zamolit će |
| aorist | |
| jednina | |
| 1. | zamolih |
| 2. | zamoli |
| 3. | zamoli |
| množina | |
| 1. | zamolismo |
| 2. | zamoliste |
| 3. | zamoliše |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | zamolio sam |
| 2. | zamolio si |
| 3. | zamolio je |
| množina | |
| 1. | zamolili smo |
| 2. | zamolili ste |
| 3. | zamolili su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam zamolio |
| 2. | bio si zamolio |
| 3. | bio je zamolio |
| množina | |
| 1. | bili smo zamolili |
| 2. | bili ste zamolili |
| 3. | bili su zamolili |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | zamoli |
| množina | |
| 1. | zamolimo |
| 2. | zamolite |
| glagolski prilog prošli | |
| zamolivši | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| zamolio, zamolila, zamolilo | |
| zamolili, zamolile, zamolila | |
| glagolski pridjev pasivni | |
| zamoljen, zamoljena, zamoljeno | |
| zamoljeni, zamoljene, zamoljena | |
Definicija
zatražiti riječima u doličnu, pristojnu obliku; uputiti pismenu molbu
Etimologija
✧ za- + v. moliti
