zavŕnuti
zavŕnuti (što) svrš. 〈prez. zàvṟnēm, pril. pr. -ūvši, imp. zavŕni, prid. trp. zàvṟnūt〉
Izvedeni oblici
| Svršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| zavrnuti | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | zavrnem |
| 2. | zavrneš |
| 3. | zavrne |
| množina | |
| 1. | zavrnemo |
| 2. | zavrnete |
| 3. | zavrnu |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | zavrnut ću |
| 2. | zavrnut ćeš |
| 3. | zavrnut će |
| množina | |
| 1. | zavrnut ćemo |
| 2. | zavrnut ćete |
| 3. | zavrnut će |
| aorist | |
| jednina | |
| 1. | zavrnuh |
| 2. | zavrnu |
| 3. | zavrnu |
| množina | |
| 1. | zavrnusmo |
| 2. | zavrnuste |
| 3. | zavrnuše |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | zavrnuo sam |
| 2. | zavrnuo si |
| 3. | zavrnuo je |
| množina | |
| 1. | zavrnuli smo |
| 2. | zavrnuli ste |
| 3. | zavrnuli su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam zavrnuo |
| 2. | bio si zavrnuo |
| 3. | bio je zavrnuo |
| množina | |
| 1. | bili smo zavrnuli |
| 2. | bili ste zavrnuli |
| 3. | bili su zavrnuli |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | zavrni |
| množina | |
| 1. | zavrnimo |
| 2. | zavrnite |
| glagolski prilog prošli | |
| zavrnuvši | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| zavrnuo, zavrnula, zavrnulo | |
| zavrnuli, zavrnule, zavrnula | |
| glagolski pridjev pasivni | |
| zavrnut, zavrnuta, zavrnuto | |
| zavrnuti, zavrnute, zavrnuta | |
Definicija
| 1. | razg. okrećući zatvoriti, prekinuti ili pritegnuti (ključ, slavinu, prekidač, dugme itd.) |
| 2. | posuvratiti, podvrnuti, presaviti |
| 3. | iskriviti na jednu stranu, zaviti (čavao) |
| 4. | (što, ) povući kožicu (prepucij) tako da se ogoli glavić muškoga spolnog organa |
Frazeologija
⃟ zavrnuti vrat (vratom), zavrnuti šiju fam. žarg. 1. udaviti, ubiti 2. upropastiti
Etimologija
✧ za- + prasl. *vьrtnǫti ≃ v. vrtjeti
