závisiti
závisiti (od koga, od čega) nesvrš. 〈prez. -īm, pril. sad. závisēći, prid. rad. závisio〉
Izvedeni oblici
| Nesvršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| zavisiti | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | zavisim |
| 2. | zavisiš |
| 3. | zavisi |
| množina | |
| 1. | zavisimo |
| 2. | zavisite |
| 3. | zavise |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | zavisit ću |
| 2. | zavisit ćeš |
| 3. | zavisit će |
| množina | |
| 1. | zavisit ćemo |
| 2. | zavisit ćete |
| 3. | zavisit će |
| imperfekt | |
| jednina | |
| 1. | zavišah |
| 2. | zavišaše |
| 3. | zavišaše |
| množina | |
| 1. | zavišasmo |
| 2. | zavišaste |
| 3. | zavišahu |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | zavisio sam |
| 2. | zavisio si |
| 3. | zavisio je |
| množina | |
| 1. | zavisili smo |
| 2. | zavisili ste |
| 3. | zavisili su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam zavisio |
| 2. | bio si zavisio |
| 3. | bio je zavisio |
| množina | |
| 1. | bili smo zavisili |
| 2. | bili ste zavisili |
| 3. | bili su zavisili |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | zavisi |
| množina | |
| 1. | zavisimo |
| 2. | zavisite |
| glagolski prilog sadašnji | |
| zaviseći | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| zavisio, zavisila, zavisilo | |
| zavisili, zavisile, zavisila | |
Definicija
| 1. | biti uvjetovan čim, biti u čijim rukama, biti u posljedičnoj vezi; ovisiti (o kome ili o čemu) |
| 2. | biti vezan postupcima drugoga, biti podređen |
Etimologija
✧ za- + v. visjeti (visiti)
