zatòmiti
zatòmiti (što) svrš. 〈prez. zàtomīm, pril. pr. -īvši, prid. trp. zàtomljen〉
Izvedeni oblici
| Svršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| zatomiti | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | zatomim |
| 2. | zatomiš |
| 3. | zatomi |
| množina | |
| 1. | zatomimo |
| 2. | zatomite |
| 3. | zatome |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | zatomit ću |
| 2. | zatomit ćeš |
| 3. | zatomit će |
| množina | |
| 1. | zatomit ćemo |
| 2. | zatomit ćete |
| 3. | zatomit će |
| aorist | |
| jednina | |
| 1. | zatomih |
| 2. | zatomi |
| 3. | zatomi |
| množina | |
| 1. | zatomismo |
| 2. | zatomiste |
| 3. | zatomiše |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | zatomio sam |
| 2. | zatomio si |
| 3. | zatomio je |
| množina | |
| 1. | zatomili smo |
| 2. | zatomili ste |
| 3. | zatomili su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam zatomio |
| 2. | bio si zatomio |
| 3. | bio je zatomio |
| množina | |
| 1. | bili smo zatomili |
| 2. | bili ste zatomili |
| 3. | bili su zatomili |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | zatomi |
| množina | |
| 1. | zatomimo |
| 2. | zatomite |
| glagolski prilog prošli | |
| zatomivši | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| zatomio, zatomila, zatomilo | |
| zatomili, zatomile, zatomila | |
| glagolski pridjev pasivni | |
| zatomljen, zatomljena, zatomljeno | |
| zatomljeni, zatomljene, zatomljena | |
Definicija
prigušiti, potisnuti (misao, osjećaj)
