žȑtva
žȑtva ž 〈G mn -tāvā〉
Izvedeni oblici
| jednina | |
|---|---|
| N | žrtva |
| G | žrtve |
| D | žrtvi |
| A | žrtvu |
| V | žrtvo |
| L | žrtvi |
| I | žrtvom |
| množina | |
| N | žrtve |
| G | žrtava / žrtva / žrtvi |
| D | žrtvama |
| A | žrtve |
| V | žrtve |
| L | žrtvama |
| I | žrtvama |
Definicija
| 1. | a. ono što se prinosi u čast višem biću b. rel. pov. obredni čin prinošenja životinja ili nekog predmeta u čast božanstvu da bi ga se umirilo, umilostivilo i zahvalilo mu se [žrtva paljenica; krvna žrtva; žrtva ljevanica; žrtva zahvalnica] |
| 2. | a. odricanje od čega, nesebično davanje, ono čega se odriče tko u korist drugoga b. samoprijegor i požrtvovnost za ostvarivanje viših ciljeva, ideala i plemenitih nakana [žrtva za domovinu; žrtva za slobodu] |
| 3. | a. živo biće ili predmet kojem predstoji smrt, uništenje b. onaj koji je stradao |
| 4. | onaj koji se svjesno odriče čega, onaj koji nepravedno ispašta |
Sintagma
∆ gnjavator i njegova žrtva tehnika vica koja počiva na nadmudrivanju, može se protezati unedogled, a nikad nema pravoga odgovora (u modi u humorističkim listovima i rubrikama 1930-ih) [A: Kakav je crnac kad skoči u Crveno more? B.; Mokar A: Ne, crn! itd.]
Etimologija
✧ prasl. *žьrtva (stsl. žrьtva, rus. žértva) ≃ lit. girti: hvaliti ← ie. *gwerh2- (lat. gratus: zahvalan, skr. gir-: hvala)
