žȉla
žȉla ž 〈G mn žȋlā, zb. žȋlje〉
Izvedeni oblici
| jednina | |
|---|---|
| N | žila |
| G | žile |
| D | žili |
| A | žilu |
| V | žilo |
| L | žili |
| I | žilom |
| množina | |
| N | žile |
| G | žila |
| D | žilama |
| A | žile |
| V | žile |
| L | žilama |
| I | žilama |
Definicija
| 1. | bot. a. ogranak korijena biljke [pustiti žile ojačati, razgranati se, učvrstiti se] b. provodni element u biljci građen od ksilema i floema |
| 2. | anat. a. tkivo koje veže mišiće za kosti; tetiva b. krvna žila, vena, arterija |
| 3. | korbač od goveđe tetive |
| 4. | žica rudače, sloj minerala ili vode u zemlji |
Sintagma
∆ iz petnih žila svom snagom;
modra žila etnol. vena;
volovska žila elastična palica koja se dobije od vola, služi za udaranje [tući volovskom žilom];
žila kucavica 1. etnol. razg. glavna krvna žila; aorta, arterija 2. pren. glavna ulica, prometnica
modra žila etnol. vena;
volovska žila elastična palica koja se dobije od vola, služi za udaranje [tući volovskom žilom];
žila kucavica 1. etnol. razg. glavna krvna žila; aorta, arterija 2. pren. glavna ulica, prometnica
Onomastika
♦ pr. (nadimačka): Žȉlāvčić (Zaprešić), Žȉlavec (Međimurje, Baranja, Prigorje), Žȉlavī (Podravska Slatina, Podravina)
Etimologija
✧ prasl. i stsl. žila (rus. žíla, polj. żyła), lit. gysla ← ie. *gwhiHslo- (lat. filum, armen. jil: tetiva)
