zvȁti
zvȁti nesvrš. 〈prez. zòvēm, imp. zòvi, pril. sad. zòvūći, prid. rad. zvȁo, prid. trp. zvȃn, gl. im. zvȃnje〉
Izvedeni oblici
| Nesvršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| zvati | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | zovem |
| 2. | zoveš |
| 3. | zove |
| množina | |
| 1. | zovemo |
| 2. | zovete |
| 3. | zovu |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | zvat ću |
| 2. | zvat ćeš |
| 3. | zvat će |
| množina | |
| 1. | zvat ćemo |
| 2. | zvat ćete |
| 3. | zvat će |
| imperfekt | |
| jednina | |
| 1. | zvah |
| 2. | zvaše |
| 3. | zvaše |
| množina | |
| 1. | zvasmo |
| 2. | zvaste |
| 3. | zvahu |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | zvao sam |
| 2. | zvao si |
| 3. | zvao je |
| množina | |
| 1. | zvali smo |
| 2. | zvali ste |
| 3. | zvali su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam zvao |
| 2. | bio si zvao |
| 3. | bio je zvao |
| množina | |
| 1. | bili smo zvali |
| 2. | bili ste zvali |
| 3. | bili su zvali |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | zovi |
| množina | |
| 1. | zovimo |
| 2. | zovite |
| glagolski prilog sadašnji | |
| zovući | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| zvao, zvala, zvalo | |
| zvali, zvale, zvala | |
| glagolski pridjev pasivni | |
| zvan, zvana, zvano | |
| zvani, zvane, zvana | |
Definicija
| 1. | (koga) obraćati se komu imenom ili drugačije s namjerom da dođe ili da bi mu se na što skrenula pozornost; dozivati |
| 2. | (koga, što, se) imenovati, nazivati, oslovljavati |
Frazeologija
⃟ i ja tako zovem (u dijaloškoj situaciji, ob. u šali, na riječi sugovornika koji je zaželio ili spomenuo nešto što nije moguće ostvariti ili čega nema, što se može samo spomenuti) [A: Joj, mama, kad bi sad bilo kolača B: I ja tako zovem];
kako se (ono) zove poštapalica u govorenju u zn.: kako bih rekao, kako se kaže, dakle i sl.;
to se zove... (ljepota, stil itd.) to je u pravom smislu riječi (ljepota, stil itd.);
zvati svojim (svojom) jez. knjiž. pripadati jedno drugome (o momku i djevojci)
kako se (ono) zove poštapalica u govorenju u zn.: kako bih rekao, kako se kaže, dakle i sl.;
to se zove... (ljepota, stil itd.) to je u pravom smislu riječi (ljepota, stil itd.);
zvati svojim (svojom) jez. knjiž. pripadati jedno drugome (o momku i djevojci)
Etimologija
✧ prasl. i stsl. zъvati (rus. zvat', polj. zwać), latv. zavēt: čarati ← ie. *g'hew- (grč. kaukháesthai: dičiti se, skr. havate: zove)
