Hrvatski jezični portal

brẉndati

brẉndati () nesvrš.prez. -ām, pril. sad. -ajūći, gl. im. -ānje〉

Izvedeni oblici
Nesvršeni
infinitiv
brundati
 
prezent
jednina
1. brundam
2. brundaš
3. brunda
množina
1. brundamo
2. brundate
3. brundaju
 
futur
jednina
1. brundat ću
2. brundat ćeš
3. brundat će
množina
1. brundat ćemo
2. brundat ćete
3. brundat će
 
imperfekt
jednina
1. brundah
2. brundaše
3. brundaše
množina
1. brundasmo
2. brundaste
3. brundahu
 
perfekt
jednina
1. brundao sam
2. brundao si
3. brundao je
množina
1. brundali smo
2. brundali ste
3. brundali su
 
pluskvamperfekt
jednina
1. bio sam brundao
2. bio si brundao
3. bio je brundao
množina
1. bili smo brundali
2. bili ste brundali
3. bili su brundali
 
imperativ
jednina
2. brundaj
množina
1. brundajmo
2. brundajte
 
glagolski prilog sadašnji
brundajući
 
glagolski pridjev aktivni
brundao, brundala, brundalo
brundali, brundale, brundala
Definicija
1. a. mumljati, mumlati (kao medvjed, o medvjedu, o osobi) b. buniti se mrmljanjem, tihim protestiranjem, govoreći u bradu
2. (+ potenc.) proizvoditi dubok, ravnomjeran zvuk (o bumbaru, strojevima)
Onomastika
pr. (nadimačka): Brẉndić (Zagorje), Brȕndula (Donja Stubica, Zlatar Bistrica)
Etimologija
onom.slov. brundati