komèšati se
komèšati se nesvrš. 〈prez. -ām se, pril. sad. -ajūći se, gl. im. -ānje〉
Izvedeni oblici
| Nesvršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| komešati | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | komešam |
| 2. | komešaš |
| 3. | komeša |
| množina | |
| 1. | komešamo |
| 2. | komešate |
| 3. | komešaju |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | komešat ću |
| 2. | komešat ćeš |
| 3. | komešat će |
| množina | |
| 1. | komešat ćemo |
| 2. | komešat ćete |
| 3. | komešat će |
| imperfekt | |
| jednina | |
| 1. | komešah |
| 2. | komešaše |
| 3. | komešaše |
| množina | |
| 1. | komešasmo |
| 2. | komešaste |
| 3. | komešahu |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | komešao sam |
| 2. | komešao si |
| 3. | komešao je |
| množina | |
| 1. | komešali smo |
| 2. | komešali ste |
| 3. | komešali su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam komešao |
| 2. | bio si komešao |
| 3. | bio je komešao |
| množina | |
| 1. | bili smo komešali |
| 2. | bili ste komešali |
| 3. | bili su komešali |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | komešaj |
| množina | |
| 1. | komešajmo |
| 2. | komešajte |
| glagolski prilog sadašnji | |
| komešajući | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| komešao, komešala, komešalo | |
| komešali, komešale, komešala | |
Definicija
| 1. | u istom prostoru, kretati se u svim pravcima i smjerovima bez reda motati se u mjestu [komešati se u snu]; miješati se, vrpoljiti se |
| 2. | pren. pokazivati ili davati da se nasluti nemirno kretanje (buna, nelagoda, znatiželja i sl.) [u masi je nastalo komešanje] |
