kòpčati
kòpčati (što) nesvrš. 〈prez. kòpčām, pril. sad. -ajūći, gl. im. -ānje〉
Izvedeni oblici
| Nesvršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| kopčati | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | kopčam |
| 2. | kopčaš |
| 3. | kopča |
| množina | |
| 1. | kopčamo |
| 2. | kopčate |
| 3. | kopčaju |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | kopčat ću |
| 2. | kopčat ćeš |
| 3. | kopčat će |
| množina | |
| 1. | kopčat ćemo |
| 2. | kopčat ćete |
| 3. | kopčat će |
| imperfekt | |
| jednina | |
| 1. | kopčah |
| 2. | kopčaše |
| 3. | kopčaše |
| množina | |
| 1. | kopčasmo |
| 2. | kopčaste |
| 3. | kopčahu |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | kopčao sam |
| 2. | kopčao si |
| 3. | kopčao je |
| množina | |
| 1. | kopčali smo |
| 2. | kopčali ste |
| 3. | kopčali su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam kopčao |
| 2. | bio si kopčao |
| 3. | bio je kopčao |
| množina | |
| 1. | bili smo kopčali |
| 2. | bili ste kopčali |
| 3. | bili su kopčali |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | kopčaj |
| množina | |
| 1. | kopčajmo |
| 2. | kopčajte |
| glagolski prilog sadašnji | |
| kopčajući | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| kopčao, kopčala, kopčalo | |
| kopčali, kopčale, kopčala | |
| glagolski pridjev pasivni | |
| kopčan, kopčana, kopčano | |
| kopčani, kopčane, kopčana | |
Definicija
| 1. | zatvarati dugmetom, pričvršćivati kopčom i sl. [kopčati košulju] |
| 2. | razg. shvaćati, razumijevati [kopčaš?] |
Sintagma
∆ jednostruko kopčanje način kopčanja jednorednog sakoa ili (ženskog kostima, kaputa);
dvostruko kopčanje način kopčanja dvorednog sakoa ili ženskog kostima
dvostruko kopčanje način kopčanja dvorednog sakoa ili ženskog kostima
Etimologija
✧ vidi kȍpča
