kòpati
kòpati (što) nesvrš. 〈prez. kòpām, pril. sad. -ajūći, gl. im. -ānje〉
Izvedeni oblici
| Nesvršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| kopati | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | kopam |
| 2. | kopaš |
| 3. | kopa |
| množina | |
| 1. | kopamo |
| 2. | kopate |
| 3. | kopaju |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | kopat ću |
| 2. | kopat ćeš |
| 3. | kopat će |
| množina | |
| 1. | kopat ćemo |
| 2. | kopat ćete |
| 3. | kopat će |
| imperfekt | |
| jednina | |
| 1. | kopah |
| 2. | kopaše |
| 3. | kopaše |
| množina | |
| 1. | kopasmo |
| 2. | kopaste |
| 3. | kopahu |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | kopao sam |
| 2. | kopao si |
| 3. | kopao je |
| množina | |
| 1. | kopali smo |
| 2. | kopali ste |
| 3. | kopali su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam kopao |
| 2. | bio si kopao |
| 3. | bio je kopao |
| množina | |
| 1. | bili smo kopali |
| 2. | bili ste kopali |
| 3. | bili su kopali |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | kopaj |
| množina | |
| 1. | kopajmo |
| 2. | kopajte |
| glagolski prilog sadašnji | |
| kopajući | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| kopao, kopala, kopalo | |
| kopali, kopale, kopala | |
| glagolski pridjev pasivni | |
| kopan, kopana, kopano | |
| kopani, kopane, kopana | |
Definicija
| 1. | praviti udubinu [kopati bunar]; dupsti (ob. lopatom zemlju) |
| 2. | pren. pretraživati, proučavati [kopati po ormaru; kopati po čijoj prošlosti; kopati po knjigama] |
Frazeologija
⃟ kopa mi po glavi ta mi misao ne da mira, ta me misao muči;
kopati bunar, kopati grob (kome) raditi na nečijoj propasti;
kopati oči neugodno upadljivo stršati, odudarati od čega ružnoćom;
kopati rukama i nogama jako se truditi, jako nastojati da se što postigne;
ni orao ni kopao imati ili postići što bez truda;
tko drugome jamu kopa, sam u nju pada posl. tko želi upropastiti drugoga, upropastit će samoga sebe
kopati bunar, kopati grob (kome) raditi na nečijoj propasti;
kopati oči neugodno upadljivo stršati, odudarati od čega ružnoćom;
kopati rukama i nogama jako se truditi, jako nastojati da se što postigne;
ni orao ni kopao imati ili postići što bez truda;
tko drugome jamu kopa, sam u nju pada posl. tko želi upropastiti drugoga, upropastit će samoga sebe
Onomastika
♦ pr. (prema zanimanju i etnici): Kòpāč (Kȍpāč) (110, Zagreb, Gvozd), Kopáčević (Slavonski Brod), Kòpačin (Osijek)
Etimologija
✧ prasl. *kopati (rus. kopát', polj. kopać), lit. kapoti: udarati ← ie. *kop-: udarati (grč. kóptein)
