kontekstuírati
kontekstuírati (što, koga) dv. 〈prez. kontekstùīrām, pril. sad. -ajūći, pril. pr. -āvši, gl. im. -ānje〉
Izvedeni oblici
| Dv. | |
|---|---|
| infinitiv | |
| kontekstuirati | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | kontekstuiram |
| 2. | kontekstuiraš |
| 3. | kontekstuira |
| množina | |
| 1. | kontekstuiramo |
| 2. | kontekstuirate |
| 3. | kontekstuiraju |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | kontekstuirat ću |
| 2. | kontekstuirat ćeš |
| 3. | kontekstuirat će |
| množina | |
| 1. | kontekstuirat ćemo |
| 2. | kontekstuirat ćete |
| 3. | kontekstuirat će |
| imperfekt | |
| jednina | |
| 1. | kontekstuirah |
| 2. | kontekstuiraše |
| 3. | kontekstuiraše |
| množina | |
| 1. | kontekstuirasmo |
| 2. | kontekstuiraste |
| 3. | kontekstuirahu |
| aorist | |
| jednina | |
| 1. | kontekstuirah |
| 2. | |
| 3. | |
| množina | |
| 1. | |
| 2. | |
| 3. | |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | kontekstuirao sam |
| 2. | kontekstuirao si |
| 3. | kontekstuirao je |
| množina | |
| 1. | kontekstuirali smo |
| 2. | kontekstuirali ste |
| 3. | kontekstuirali su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam kontekstuirao |
| 2. | bio si kontekstuirao |
| 3. | bio je kontekstuirao |
| množina | |
| 1. | bili smo kontekstuirali |
| 2. | bili ste kontekstuirali |
| 3. | bili su kontekstuirali |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | kontekstuiraj |
| množina | |
| 1. | kontekstuirajmo |
| 2. | kontekstuirajte |
| glagolski prilog sadašnji | |
| kontekstuirajući | |
| glagolski prilog prošli | |
| kontekstuiravši | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| kontekstuirao, kontekstuirala, kontekstuiralo | |
| kontekstuirali, kontekstuirale, kontekstuirala | |
| glagolski pridjev pasivni | |
| kontekstuiran, kontekstuirana, kontekstuirano | |
| kontekstuirani, kontekstuirane, kontekstuirana | |
Definicija
staviti/stavljati u kontekst, razmotriti/razmatrati u okviru okolnosti (stvarnog konteksta) i zavisno od činjeničnog stanja; kontekstualizirati
Etimologija
✧ vidi kòntekst
