kvȑčiti se
kvȑčiti se nesvrš. 〈prez. -īm se, pril. sad. -čēći se, gl. im. -čēnje〉
Izvedeni oblici
| Nesvršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| kvrčiti | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | kvrčim |
| 2. | kvrčiš |
| 3. | kvrči |
| množina | |
| 1. | kvrčimo |
| 2. | kvrčite |
| 3. | kvrče |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | kvrčit ću |
| 2. | kvrčit ćeš |
| 3. | kvrčit će |
| množina | |
| 1. | kvrčit ćemo |
| 2. | kvrčit ćete |
| 3. | kvrčit će |
| imperfekt | |
| jednina | |
| 1. | kvrčah |
| 2. | kvrčaše |
| 3. | kvrčaše |
| množina | |
| 1. | kvrčasmo |
| 2. | kvrčaste |
| 3. | kvrčahu |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | kvrčio sam |
| 2. | kvrčio si |
| 3. | kvrčio je |
| množina | |
| 1. | kvrčili smo |
| 2. | kvrčili ste |
| 3. | kvrčili su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam kvrčio |
| 2. | bio si kvrčio |
| 3. | bio je kvrčio |
| množina | |
| 1. | bili smo kvrčili |
| 2. | bili ste kvrčili |
| 3. | bili su kvrčili |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | kvrči |
| množina | |
| 1. | kvrčimo |
| 2. | kvrčite |
| glagolski prilog sadašnji | |
| kvrčeći | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| kvrčio, kvrčila, kvrčilo | |
| kvrčili, kvrčile, kvrčila | |
Definicija
stiskati se u tijelu; kovrčiti se, kutriti (se) (u ležećem ili sjedećem stavu, u spavanju, od hladnoće i sl.)
Etimologija
✧ vidi kòvrča
