lȁjati
lȁjati nesvrš. 〈prez. lȁjēm, pril. sad. lȁjūći, imp. lȃj, prid. rad. lȁjao, gl. im. -ānje〉
Izvedeni oblici
| Nesvršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| lajati | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | lajem |
| 2. | laješ |
| 3. | laje |
| množina | |
| 1. | lajemo |
| 2. | lajete |
| 3. | laju |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | lajat ću |
| 2. | lajat ćeš |
| 3. | lajat će |
| množina | |
| 1. | lajat ćemo |
| 2. | lajat ćete |
| 3. | lajat će |
| imperfekt | |
| jednina | |
| 1. | lajah |
| 2. | lajaše |
| 3. | lajaše |
| množina | |
| 1. | lajasmo |
| 2. | lajaste |
| 3. | lajahu |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | lajao sam |
| 2. | lajao si |
| 3. | lajao je |
| množina | |
| 1. | lajali smo |
| 2. | lajali ste |
| 3. | lajali su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam lajao |
| 2. | bio si lajao |
| 3. | bio je lajao |
| množina | |
| 1. | bili smo lajali |
| 2. | bili ste lajali |
| 3. | bili su lajali |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | laj |
| množina | |
| 1. | lajmo |
| 2. | lajte |
| glagolski prilog sadašnji | |
| lajući | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| lajao, lajala, lajalo | |
| lajali, lajale, lajala | |
Definicija
| 1. | () glasati se (o psu) |
| 2. | (, što) pren. pejor. mnogo govoriti |
Frazeologija
⃟ lajati na mjesec (zvijezde) davati oduška nemoćnoj srdžbi (bez mogućnosti da se što promijeni);
ne laje kuja (pas) sela radi, nego sebe radi govori u svom (a ne tuđem) interesu, radi koristi;
pas koji laje ne grize (ne ujeda) tko mnogo prijeti nije opasan;
pas laje, vjetar nosi to je priča uzalud
ne laje kuja (pas) sela radi, nego sebe radi govori u svom (a ne tuđem) interesu, radi koristi;
pas koji laje ne grize (ne ujeda) tko mnogo prijeti nije opasan;
pas laje, vjetar nosi to je priča uzalud
Etimologija
✧ prasl. i stsl. lajati (rus. lájat', polj. łajać), lit. loti ← ie. *leh2- (lat. lataaee, grč. laíein)
