kégl
kégl m (kégla ž) 〈G mn -ā/-ī〉
Izvedeni oblici
| jednina | |
|---|---|
| N | kegla |
| G | kegle |
| D | kegli |
| A | keglu |
| V | keglo |
| L | kegli |
| I | keglom |
| množina | |
| N | kegle |
| G | kegla |
| D | keglama |
| A | kegle |
| V | kegle |
| L | keglama |
| I | keglama |
Definicija
reg. stilizirani čunj koji se u kuglanju obara kuglom
Frazeologija
⃟ rušiti (obarati) kao kegle obarati s lakoćom ili u velikom broju (npr. kad studenti padaju na ispitima)
Onomastika
♦ pr. (nadimačko): Kégel (Međimurje)
Etimologija
✧ njem. Kegel
