Hrvatski jezični portal

kégl

kégl m (kégla ž) 〈G mn -ā/-ī〉

Izvedeni oblici
jednina
N kegla
G kegle
D kegli
A keglu
V keglo
L kegli
I keglom
množina
N kegle
G kegla
D keglama
A kegle
V kegle
L keglama
I keglama
Definicija
reg. stilizirani čunj koji se u kuglanju obara kuglom
Frazeologija
rušiti (obarati) kao kegle obarati s lakoćom ili u velikom broju (npr. kad studenti padaju na ispitima)
Onomastika
pr. (nadimačko): Kégel (Međimurje)
Etimologija
njem. Kegel