pokòriti
pokòriti svrš. 〈prez. pòkorīm, pril. pr. -īvši, prid. trp. pòkoren〉
Izvedeni oblici
| Svršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| pokoriti | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | pokorim |
| 2. | pokoriš |
| 3. | pokori |
| množina | |
| 1. | pokorimo |
| 2. | pokorite |
| 3. | pokore |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | pokorit ću |
| 2. | pokorit ćeš |
| 3. | pokorit će |
| množina | |
| 1. | pokorit ćemo |
| 2. | pokorit ćete |
| 3. | pokorit će |
| aorist | |
| jednina | |
| 1. | pokorih |
| 2. | pokori |
| 3. | pokori |
| množina | |
| 1. | pokorismo |
| 2. | pokoriste |
| 3. | pokoriše |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | pokorio sam |
| 2. | pokorio si |
| 3. | pokorio je |
| množina | |
| 1. | pokorili smo |
| 2. | pokorili ste |
| 3. | pokorili su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam pokorio |
| 2. | bio si pokorio |
| 3. | bio je pokorio |
| množina | |
| 1. | bili smo pokorili |
| 2. | bili ste pokorili |
| 3. | bili su pokorili |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | pokori |
| množina | |
| 1. | pokorimo |
| 2. | pokorite |
| glagolski prilog prošli | |
| pokorivši | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| pokorio, pokorila, pokorilo | |
| pokorili, pokorile, pokorila | |
| glagolski pridjev pasivni | |
| pokoren, pokorena, pokoreno | |
| pokoreni, pokorene, pokorena | |
Definicija
| 1. | (koga, što) silom podložiti svojoj vlasti; podčiniti |
| 2. | (se) a. postati pokoran, podčiniti se b. uvažiti, uzeti u obzir [pokoriti se činjenicama] |
Etimologija
✧ prasl. *pokoriti (rus. pokorít', polj. pokorzyć) ≃ po- + v. koriti
