poklòniti
poklòniti (što) svrš. 〈prez. pòklonīm, pril. pr. -īvši, prid. trp. pòklonjen〉
Izvedeni oblici
| Svršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| pokloniti | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | poklonim |
| 2. | pokloniš |
| 3. | pokloni |
| množina | |
| 1. | poklonimo |
| 2. | poklonite |
| 3. | poklone |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | poklonit ću |
| 2. | poklonit ćeš |
| 3. | poklonit će |
| množina | |
| 1. | poklonit ćemo |
| 2. | poklonit ćete |
| 3. | poklonit će |
| aorist | |
| jednina | |
| 1. | poklonih |
| 2. | pokloni |
| 3. | pokloni |
| množina | |
| 1. | poklonismo |
| 2. | pokloniste |
| 3. | pokloniše |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | poklonio sam |
| 2. | poklonio si |
| 3. | poklonio je |
| množina | |
| 1. | poklonili smo |
| 2. | poklonili ste |
| 3. | poklonili su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam poklonio |
| 2. | bio si poklonio |
| 3. | bio je poklonio |
| množina | |
| 1. | bili smo poklonili |
| 2. | bili ste poklonili |
| 3. | bili su poklonili |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | pokloni |
| množina | |
| 1. | poklonimo |
| 2. | poklonite |
| glagolski prilog prošli | |
| poklonivši | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| poklonio, poklonila, poklonilo | |
| poklonili, poklonile, poklonila | |
| glagolski pridjev pasivni | |
| poklonjen, poklonjena, poklonjeno | |
| poklonjeni, poklonjene, poklonjena | |
Definicija
| 1. | darovati |
| 2. | posvetiti što za predmet zanimanja, rada i sl. [pokloniti pažnju; pokloniti pozornost] |
Frazeologija
⃟ pokloniti glavu (život) poštedjeti kome život;
pokloniti ljubav (srce) kome zavoljeti koga
pokloniti ljubav (srce) kome zavoljeti koga
Etimologija
✧ po- + prasl. *-kloniti (rus. -klonit', polj. -kłonić)
