Hrvatski jezični portal

pònirati

pònirati nesvrš.prez. -rēm, pril. sad. -rūći, gl. im. -ānje〉

Izvedeni oblici
Nesvršeni
infinitiv
ponirati
 
prezent
jednina
1. ponirem
2. ponireš
3. ponire
množina
1. poniremo
2. ponirete
3. poniru
 
futur
jednina
1. ponirat ću
2. ponirat ćeš
3. ponirat će
množina
1. ponirat ćemo
2. ponirat ćete
3. ponirat će
 
imperfekt
jednina
1. ponirah
2. poniraše
3. poniraše
množina
1. ponirasmo
2. poniraste
3. ponirahu
 
perfekt
jednina
1. ponirao sam
2. ponirao si
3. ponirao je
množina
1. ponirali smo
2. ponirali ste
3. ponirali su
 
pluskvamperfekt
jednina
1. bio sam ponirao
2. bio si ponirao
3. bio je ponirao
množina
1. bili smo ponirali
2. bili ste ponirali
3. bili su ponirali
 
imperativ
jednina
2. poniri
množina
1. ponirimo
2. ponirite
 
glagolski prilog sadašnji
ponirući
 
glagolski pridjev aktivni
ponirao, ponirala, poniralo
ponirali, ponirale, ponirala
Definicija
1. uvirati, gubiti se u zemlji (o rijekama ponornicama)
2. naglo se (često i nekontrolirano) spuštati k zemlji [avion ponire]
3. pren. ulaziti u dubinu čega [ponirati u probleme]
Sintagma
poniranje vode geogr. protok vode kroz površinu tla u porozno okružje; infiltracija
Onomastika
pr. (etnik): Pònorac (Požega, Z Slavonija)
top. (ob. za potoke, ponornice): Pònor (Split), Pònorac (Mrežnica), Pònor Gáckē (Senj), Pònori (Poljica), Ponòrine (Metković), Pònorskō jèzero (Senj), Vȅlikī pònor (Split); (naselja): Pònor (Slunj, 159 stan.), Pònor Korèničkī (Korenica, 19 stan.), Pònorac (Karlovac, 65 stan.), Pònorac Perjàsičkī (Duga Resa, 50 stan.), Pònori (Otočac, 258 stan.)
Etimologija
✧ po- + prasl. *nora: rupa, ponor (rus. norá, polj. nora, nura), lit. nerti: roniti ≃ engl. narrow: uzak