Hrvatski jezični portal

pònirati

pònirati nesvrš. 〈prez. -rēm, pril. sad. -rūći, gl. im. -ānje〉

Nesvršeni
infinitiv
ponirati

prezent
jednina
1.	ponirem
2.	ponireš
3.	ponire
množina
1.	poniremo
2.	ponirete
3.	poniru

futur
jednina
1.	ponirat ću
2.	ponirat ćeš
3.	ponirat će
množina
1.	ponirat ćemo
2.	ponirat ćete
3.	ponirat će

imperfekt
jednina
1.	ponirah
2.	poniraše
3.	poniraše
množina
1.	ponirasmo
2.	poniraste
3.	ponirahu

perfekt
jednina
1.	ponirao sam
2.	ponirao si
3.	ponirao je
množina
1.	ponirali smo
2.	ponirali ste
3.	ponirali su

pluskvamperfekt
jednina
1.	bio sam ponirao
2.	bio si ponirao
3.	bio je ponirao
množina
1.	bili smo ponirali
2.	bili ste ponirali
3.	bili su ponirali

imperativ
jednina
2.	poniri
množina
1.	ponirimo
2.	ponirite

glagolski prilog sadašnji
ponirući

glagolski pridjev aktivni
ponirao, ponirala, poniralo
ponirali, ponirale, ponirala

Definicija

1.	uvirati, gubiti se u zemlji (o rijekama ponornicama)
2.	naglo se (često i nekontrolirano) spuštati k zemlji [avion ponire]
3.	pren. ulaziti u dubinu čega [ponirati u probleme]

Sintagma

∆ poniranje vode geogr. protok vode kroz površinu tla u porozno okružje; infiltracija

Onomastika

♦ pr. (etnik): Pònorac (Požega, Z Slavonija)
◊ top. (ob. za potoke, ponornice): Pònor (Split), Pònorac (Mrežnica), Pònor Gáckē (Senj), Pònori (Poljica), Ponòrine (Metković), Pònorskō jèzero (Senj), Vȅlikī pònor (Split); (naselja): Pònor (Slunj, 159 stan.), Pònor Korèničkī (Korenica, 19 stan.), Pònorac (Karlovac, 65 stan.), Pònorac Perjàsičkī (Duga Resa, 50 stan.), Pònori (Otočac, 258 stan.)