pònirati
pònirati nesvrš. 〈prez. -rēm, pril. sad. -rūći, gl. im. -ānje〉
Nesvršeni | |
---|---|
infinitiv | |
ponirati | |
prezent | |
jednina | |
1. | ponirem |
2. | ponireš |
3. | ponire |
množina | |
1. | poniremo |
2. | ponirete |
3. | poniru |
futur | |
jednina | |
1. | ponirat ću |
2. | ponirat ćeš |
3. | ponirat će |
množina | |
1. | ponirat ćemo |
2. | ponirat ćete |
3. | ponirat će |
imperfekt | |
jednina | |
1. | ponirah |
2. | poniraše |
3. | poniraše |
množina | |
1. | ponirasmo |
2. | poniraste |
3. | ponirahu |
perfekt | |
jednina | |
1. | ponirao sam |
2. | ponirao si |
3. | ponirao je |
množina | |
1. | ponirali smo |
2. | ponirali ste |
3. | ponirali su |
pluskvamperfekt | |
jednina | |
1. | bio sam ponirao |
2. | bio si ponirao |
3. | bio je ponirao |
množina | |
1. | bili smo ponirali |
2. | bili ste ponirali |
3. | bili su ponirali |
imperativ | |
jednina | |
2. | poniri |
množina | |
1. | ponirimo |
2. | ponirite |
glagolski prilog sadašnji | |
ponirući | |
glagolski pridjev aktivni | |
ponirao, ponirala, poniralo | |
ponirali, ponirale, ponirala |
1. | uvirati, gubiti se u zemlji (o rijekama ponornicama) |
2. | naglo se (često i nekontrolirano) spuštati k zemlji [avion ponire] |
3. | pren. ulaziti u dubinu čega [ponirati u probleme] |