poùčiti
poùčiti (koga, što, čemu) svrš. 〈prez. pòučīm, pril. pr. -īvši, prid. trp. pòučen〉
Izvedeni oblici
| Svršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| poučiti | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | poučim |
| 2. | poučiš |
| 3. | pouči |
| množina | |
| 1. | poučimo |
| 2. | poučite |
| 3. | pouče |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | poučit ću |
| 2. | poučit ćeš |
| 3. | poučit će |
| množina | |
| 1. | poučit ćemo |
| 2. | poučit ćete |
| 3. | poučit će |
| aorist | |
| jednina | |
| 1. | poučih |
| 2. | pouči |
| 3. | pouči |
| množina | |
| 1. | poučismo |
| 2. | poučiste |
| 3. | poučiše |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | poučio sam |
| 2. | poučio si |
| 3. | poučio je |
| množina | |
| 1. | poučili smo |
| 2. | poučili ste |
| 3. | poučili su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam poučio |
| 2. | bio si poučio |
| 3. | bio je poučio |
| množina | |
| 1. | bili smo poučili |
| 2. | bili ste poučili |
| 3. | bili su poučili |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | pouči |
| množina | |
| 1. | poučimo |
| 2. | poučite |
| glagolski prilog prošli | |
| poučivši | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| poučio, poučila, poučilo | |
| poučili, poučile, poučila | |
| glagolski pridjev pasivni | |
| poučen, poučena, poučeno | |
| poučeni, poučene, poučena | |
Definicija
| 1. | dati pouku komu [poučiti u matematici] |
| 2. | pridonijeti čijem iskustvu [život će te poučiti život donosi iskustvo i sklonost] |
Etimologija
✧ po- + v. učiti
