bèsposličiti
bèsposličiti nesvrš. 〈prez. -īm, pril. sad. -čēći, gl. im. -čēnje〉
Izvedeni oblici
| Nesvršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| besposličiti | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | besposličim |
| 2. | besposličiš |
| 3. | besposliči |
| množina | |
| 1. | besposličimo |
| 2. | besposličite |
| 3. | besposliče |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | besposličit ću |
| 2. | besposličit ćeš |
| 3. | besposličit će |
| množina | |
| 1. | besposličit ćemo |
| 2. | besposličit ćete |
| 3. | besposličit će |
| imperfekt | |
| jednina | |
| 1. | besposličah |
| 2. | besposličaše |
| 3. | besposličaše |
| množina | |
| 1. | besposličasmo |
| 2. | besposličaste |
| 3. | besposličahu |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | besposličio sam |
| 2. | besposličio si |
| 3. | besposličio je |
| množina | |
| 1. | besposličili smo |
| 2. | besposličili ste |
| 3. | besposličili su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam besposličio |
| 2. | bio si besposličio |
| 3. | bio je besposličio |
| množina | |
| 1. | bili smo besposličili |
| 2. | bili ste besposličili |
| 3. | bili su besposličili |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | besposliči |
| množina | |
| 1. | besposličimo |
| 2. | besposličite |
| glagolski prilog sadašnji | |
| besposličeći | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| besposličio, besposličila, besposličilo | |
| besposličili, besposličile, besposličila | |
Definicija
| 1. | provoditi vrijeme bez posla, u neradu; biti dokon; besposličariti |
| 2. | biti nezaposlen |
Etimologija
✧ vidi bèsposlica
