preporúčiti
preporúčiti svrš. 〈prez. prepòrūčīm, pril. pr. -īvši, prid. trp. prepòrūčen〉
Svršeni | |
---|---|
infinitiv | |
preporučiti | |
prezent | |
jednina | |
1. | preporučim |
2. | preporučiš |
3. | preporuči |
množina | |
1. | preporučimo |
2. | preporučite |
3. | preporuče |
futur | |
jednina | |
1. | preporučit ću |
2. | preporučit ćeš |
3. | preporučit će |
množina | |
1. | preporučit ćemo |
2. | preporučit ćete |
3. | preporučit će |
aorist | |
jednina | |
1. | preporučih |
2. | preporuči |
3. | preporuči |
množina | |
1. | preporučismo |
2. | preporučiste |
3. | preporučiše |
perfekt | |
jednina | |
1. | preporučio sam |
2. | preporučio si |
3. | preporučio je |
množina | |
1. | preporučili smo |
2. | preporučili ste |
3. | preporučili su |
pluskvamperfekt | |
jednina | |
1. | bio sam preporučio |
2. | bio si preporučio |
3. | bio je preporučio |
množina | |
1. | bili smo preporučili |
2. | bili ste preporučili |
3. | bili su preporučili |
imperativ | |
jednina | |
2. | preporuči |
množina | |
1. | preporučimo |
2. | preporučite |
glagolski prilog prošli | |
preporučivši | |
glagolski pridjev aktivni | |
preporučio, preporučila, preporučilo | |
preporučili, preporučile, preporučila | |
glagolski pridjev pasivni | |
preporučen, preporučena, preporučeno | |
preporučeni, preporučene, preporučena |
1. | (koga, što) dati preporuku, dati povoljno mišljenje o čemu/komu |
2. | (komu, što) dati savjet, posavjetovati koga |
3. | (se) poslati pozdrav [preporučujem se gospođi majci] |