preskòčiti
preskòčiti (koga, što) svrš. 〈prez. prèskočīm, pril. pr. -īvši, prid. trp. prèskočen〉
Svršeni | |
---|---|
infinitiv | |
preskočiti | |
prezent | |
jednina | |
1. | preskočim |
2. | preskočiš |
3. | preskoči |
množina | |
1. | preskočimo |
2. | preskočite |
3. | preskoče |
futur | |
jednina | |
1. | preskočit ću |
2. | preskočit ćeš |
3. | preskočit će |
množina | |
1. | preskočit ćemo |
2. | preskočit ćete |
3. | preskočit će |
aorist | |
jednina | |
1. | preskočih |
2. | preskoči |
3. | preskoči |
množina | |
1. | preskočismo |
2. | preskočiste |
3. | preskočiše |
perfekt | |
jednina | |
1. | preskočio sam |
2. | preskočio si |
3. | preskočio je |
množina | |
1. | preskočili smo |
2. | preskočili ste |
3. | preskočili su |
pluskvamperfekt | |
jednina | |
1. | bio sam preskočio |
2. | bio si preskočio |
3. | bio je preskočio |
množina | |
1. | bili smo preskočili |
2. | bili ste preskočili |
3. | bili su preskočili |
imperativ | |
jednina | |
2. | preskoči |
množina | |
1. | preskočimo |
2. | preskočite |
glagolski prilog prošli | |
preskočivši | |
glagolski pridjev aktivni | |
preskočio, preskočila, preskočilo | |
preskočili, preskočile, preskočila | |
glagolski pridjev pasivni | |
preskočen, preskočena, preskočeno | |
preskočeni, preskočene, preskočena |
1. | naći se skokom na drugoj strani čega, skočiti preko čega |
2. | pren. izostaviti što iz teksta, propustiti pri čitanju, izlaganju i sl. [preskočiti dosadne dijelove] |
3. | napredovati u službi prije onoga tko je bio na redu |