pripísati
pripísati (što) svrš. 〈prez. prìpīšēm, pril. pr. -āvši, prid. trp. prìpīsān〉
Svršeni | |
---|---|
infinitiv | |
pripisati | |
prezent | |
jednina | |
1. | pripišem |
2. | pripišeš |
3. | pripiše |
množina | |
1. | pripišemo |
2. | pripišete |
3. | pripišu |
futur | |
jednina | |
1. | pripisat ću |
2. | pripisat ćeš |
3. | pripisat će |
množina | |
1. | pripisat ćemo |
2. | pripisat ćete |
3. | pripisat će |
aorist | |
jednina | |
1. | pripisah |
2. | pripisa |
3. | pripisa |
množina | |
1. | pripisasmo |
2. | pripisaste |
3. | pripisaše |
perfekt | |
jednina | |
1. | pripisao sam |
2. | pripisao si |
3. | pripisao je |
množina | |
1. | pripisali smo |
2. | pripisali ste |
3. | pripisali su |
pluskvamperfekt | |
jednina | |
1. | bio sam pripisao |
2. | bio si pripisao |
3. | bio je pripisao |
množina | |
1. | bili smo pripisali |
2. | bili ste pripisali |
3. | bili su pripisali |
imperativ | |
jednina | |
2. | pripiši |
množina | |
1. | pripišimo |
2. | pripišite |
glagolski prilog prošli | |
pripisavši | |
glagolski pridjev aktivni | |
pripisao, pripisala, pripisalo | |
pripisali, pripisale, pripisala | |
glagolski pridjev pasivni | |
pripisan, pripisana, pripisano | |
pripisani, pripisane, pripisana |
1. | dopisati, zapisati uza što drugo |
2. | pridodati kome (bez pouzdanih dokaza) kakvo svojstvo, djelo, kuditi ili hvaliti bez dokaza [pripisali mu zločin] |