pȅći
pȅći (koga, što, se) nesvrš. 〈prez. (1. l. jd) pèčēm (se), (3. l. mn) pèkū (se), impf. pècijāh/pèčāh (se), aor. pèkoh (se), imp. pèci (se), pril. sad. pèkūći (se), pril. pr. pȅkāvši (se), prid. rad. pȅkao/pȅkla (se) ž, prid. trp. pèčen, gl. im. pèčēnje〉
Izvedeni oblici
| Nesvršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| peći | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | pečem |
| 2. | pečeš |
| 3. | peče |
| množina | |
| 1. | pečemo |
| 2. | pečete |
| 3. | peku |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | peći ću |
| 2. | peći ćeš |
| 3. | peći će |
| množina | |
| 1. | peći ćemo |
| 2. | peći ćete |
| 3. | peći će |
| imperfekt | |
| jednina | |
| 1. | pecijah / pečah |
| 2. | pecijaše / pečaše |
| 3. | pecijaše / pečaše |
| množina | |
| 1. | pecijasmo / pečasmo |
| 2. | pecijaste / pečaste |
| 3. | pecijahu / pečahu |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | pekao sam |
| 2. | pekao si |
| 3. | pekao je |
| množina | |
| 1. | pekli smo |
| 2. | pekli ste |
| 3. | pekli su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam pekao |
| 2. | bio si pekao |
| 3. | bio je pekao |
| množina | |
| 1. | bili smo pekli |
| 2. | bili ste pekli |
| 3. | bili su pekli |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | peci |
| množina | |
| 1. | pecimo |
| 2. | pecite |
| glagolski prilog sadašnji | |
| pekući | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| pekao, pekla, peklo | |
| pekli, pekle, pekla | |
| glagolski pridjev pasivni | |
| pečen, pečena, pečeno | |
| pečeni, pečene, pečena | |
Definicija
| 1. | a. spremati, pripremati hranu za jelo kraj vatre, na žaru, na ražnju, na roštilju ili u peći [peći kruh; peći meso] b. pripremati alkoholni napitak djelovanjem vatre (kuhanjem, destilacijom i sl.) [peći rakiju] |
| 2. | izlagati vatri kakvu tvar ili predmet radi stjecanja novih svojstava (čvrstoće i dr.) [peći glinu] |
| 3. | paliti, žeći zrakama (o Suncu, papru) |
| 4. | a. djelovanjem čega užarenog, zapaljenog, vrućeg, vrelog, čega što nagriza, proizvoditi opekotine ili boli kao od opekotina [rana peče] b. pren. pričinjati duševne, moralne muke, patnje, gristi, mučiti [peče savjest] |
| 5. | a. (se) izlagati se toplini ili zrakama Sunca [pečem se od vrućine] b. pren. biti u neprilici |
Frazeologija
⃟ pečene ševe (pečeni golubovi) ne padaju s neba ne dobiva se ništa badava, bez truda i rada;
peći koga (po) istiha (na laganoj, tihoj vatri) 1. smišljeno i sustavno nekoga mučiti 2. pripremati, pridobivati koga postepeno za što;
peci se kako znaš snalazi se kako znaš i možeš
peći koga (po) istiha (na laganoj, tihoj vatri) 1. smišljeno i sustavno nekoga mučiti 2. pripremati, pridobivati koga postepeno za što;
peci se kako znaš snalazi se kako znaš i možeš
Onomastika
♦ pr. (nadimačka ili prema zanimanju): Pécić (Vukovar, Omiš, Posavina), Pècigoš (Zagreb, Osijek), Pècigus (Pregrada), Pècikoza (Z Slavonija, Posavina), Pècikozić (120, Posavina, Podravina), Pècimotika (Virovitica, Ðurđevac), Pècirēp (Pula, Međimurje, Osijek), Pečénjak (Slavonski Brod, Rijeka, Klanjec), Pečenjáković (Vinkovci), Pèčēnko (Sveti Ivan Zelina, okolica Zagreba), Pečénković (Split, Krk, Ðakovo)
Etimologija
✧ prasl. *pekti (stsl. pešti, rus. peč', polj. piec), lit. kepti ← ie. *pekw- (lat. coquere, grč. péssein)
