pijúkati
pijúkati () nesvrš. 〈prez. pìjūčēm, pril. sad. -účūći, gl. im. -ānje〉
Nesvršeni | |
---|---|
infinitiv | |
pijukati | |
prezent | |
jednina | |
1. | pijučem |
2. | pijučeš |
3. | pijuče |
množina | |
1. | pijučemo |
2. | pijučete |
3. | pijuču |
futur | |
jednina | |
1. | pijukat ću |
2. | pijukat ćeš |
3. | pijukat će |
množina | |
1. | pijukat ćemo |
2. | pijukat ćete |
3. | pijukat će |
imperfekt | |
jednina | |
1. | pijukah |
2. | pijukaše |
3. | pijukaše |
množina | |
1. | pijukasmo |
2. | pijukaste |
3. | pijukahu |
perfekt | |
jednina | |
1. | pijukao sam |
2. | pijukao si |
3. | pijukao je |
množina | |
1. | pijukali smo |
2. | pijukali ste |
3. | pijukali su |
pluskvamperfekt | |
jednina | |
1. | bio sam pijukao |
2. | bio si pijukao |
3. | bio je pijukao |
množina | |
1. | bili smo pijukali |
2. | bili ste pijukali |
3. | bili su pijukali |
imperativ | |
jednina | |
2. | pijuči |
množina | |
1. | pijučimo |
2. | pijučite |
glagolski prilog sadašnji | |
pijučući | |
glagolski pridjev aktivni | |
pijukao, pijukala, pijukalo | |
pijukali, pijukale, pijukala |