píštati
píštati (píštiti) () nesvrš. 〈prez. -īm, pril. sad. -tēći, gl. im. -ānje〉
Izvedeni oblici
| Nesvršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| pištati | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | pištim |
| 2. | pištiš |
| 3. | pišti |
| množina | |
| 1. | pištimo |
| 2. | pištite |
| 3. | pište |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | pištat ću |
| 2. | pištat ćeš |
| 3. | pištat će |
| množina | |
| 1. | pištat ćemo |
| 2. | pištat ćete |
| 3. | pištat će |
| imperfekt | |
| jednina | |
| 1. | pištah |
| 2. | pištaše |
| 3. | pištaše |
| množina | |
| 1. | pištasmo |
| 2. | pištaste |
| 3. | pištahu |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | pištao sam |
| 2. | pištao si |
| 3. | pištao je |
| množina | |
| 1. | pištali smo |
| 2. | pištali ste |
| 3. | pištali su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam pištao |
| 2. | bio si pištao |
| 3. | bio je pištao |
| množina | |
| 1. | bili smo pištali |
| 2. | bili ste pištali |
| 3. | bili su pištali |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | pišti |
| množina | |
| 1. | pištimo |
| 2. | pištite |
| glagolski prilog sadašnji | |
| pišteći | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| pištao, pištala, pištalo | |
| pištali, pištale, pištala | |
Definicija
| 1. | a. ispuštati pisak (o pticama i nekim životinjama) b. proizvoditi oštre, neugodne visoke zvukove i tonove (o muzičkim instrumentima, pištaljci i sl.) |
| 2. | zviždati, fućkati |
| 3. | štrcati, prštati |
Etimologija
✧ vidi pȋsak
