obigrávati
obigrávati (što, koga, oko čega, oko koga) nesvrš. 〈prez. obìgrāvām, pril. sad. obigrávajūći, gl. im. -ānje〉
Nesvršeni | |
---|---|
infinitiv | |
obigravati | |
prezent | |
jednina | |
1. | obigravam |
2. | obigravaš |
3. | obigrava |
množina | |
1. | obigravamo |
2. | obigravate |
3. | obigravaju |
futur | |
jednina | |
1. | obigravat ću |
2. | obigravat ćeš |
3. | obigravat će |
množina | |
1. | obigravat ćemo |
2. | obigravat ćete |
3. | obigravat će |
imperfekt | |
jednina | |
1. | obigravah |
2. | obigravaše |
3. | obigravaše |
množina | |
1. | obigravasmo |
2. | obigravaste |
3. | obigravahu |
perfekt | |
jednina | |
1. | obigravao sam |
2. | obigravao si |
3. | obigravao je |
množina | |
1. | obigravali smo |
2. | obigravali ste |
3. | obigravali su |
pluskvamperfekt | |
jednina | |
1. | bio sam obigravao |
2. | bio si obigravao |
3. | bio je obigravao |
množina | |
1. | bili smo obigravali |
2. | bili ste obigravali |
3. | bili su obigravali |
imperativ | |
jednina | |
2. | obigravaj |
množina | |
1. | obigravajmo |
2. | obigravajte |
glagolski prilog sadašnji | |
obigravajući | |
glagolski pridjev aktivni | |
obigravao, obigravala, obigravalo | |
obigravali, obigravale, obigravala |