òbrazovati
òbrazovati (se) dv. 〈prez. òbrazujēm (se), pril. sad. òbrazujūći (se), pril. pr. -āvši (se), prid. trp. òbrazovān〉
Izvedeni oblici
| Dv. | |
|---|---|
| infinitiv | |
| obrazovati | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | obrazujem |
| 2. | obrazuješ |
| 3. | obrazuje |
| množina | |
| 1. | obrazujemo |
| 2. | obrazujete |
| 3. | obrazuju |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | obrazovat ću |
| 2. | obrazovat ćeš |
| 3. | obrazovat će |
| množina | |
| 1. | obrazovat ćemo |
| 2. | obrazovat ćete |
| 3. | obrazovat će |
| imperfekt | |
| jednina | |
| 1. | obrazovah |
| 2. | obrazovaše |
| 3. | obrazovaše |
| množina | |
| 1. | obrazovasmo |
| 2. | obrazovaste |
| 3. | obrazovahu |
| aorist | |
| jednina | |
| 1. | obrazovah |
| 2. | |
| 3. | |
| množina | |
| 1. | |
| 2. | |
| 3. | |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | obrazovao sam |
| 2. | obrazovao si |
| 3. | obrazovao je |
| množina | |
| 1. | obrazovali smo |
| 2. | obrazovali ste |
| 3. | obrazovali su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam obrazovao |
| 2. | bio si obrazovao |
| 3. | bio je obrazovao |
| množina | |
| 1. | bili smo obrazovali |
| 2. | bili ste obrazovali |
| 3. | bili su obrazovali |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | obrazuj |
| množina | |
| 1. | obrazujmo |
| 2. | obrazujte |
| glagolski prilog sadašnji | |
| obrazujući | |
| glagolski prilog prošli | |
| obrazovavši | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| obrazovao, obrazovala, obrazovalo | |
| obrazovali, obrazovale, obrazovala | |
| glagolski pridjev pasivni | |
| obrazovan, obrazovana, obrazovano | |
| obrazovani, obrazovane, obrazovana | |
Definicija
| 1. | (koga) pružiti/pružati komu naobrazbu; izobraziti, školovati |
| 2. | (što) osnovati, sastaviti/sastavljati, stvoriti |
| 3. | (se) dobiti/dobivati naobrazbu; izobraziti se, školovati se |
Etimologija
✧ v. obraz
