očekívati
očekívati (koga, što) nesvrš. 〈prez. očèkujēm, pril. sad. očèkujūći, prid. trp. očèkīvān, gl. im. -ānje〉
Nesvršeni | |
---|---|
infinitiv | |
očekivati | |
prezent | |
jednina | |
1. | očekujem |
2. | očekuješ |
3. | očekuje |
množina | |
1. | očekujemo |
2. | očekujete |
3. | očekuju |
futur | |
jednina | |
1. | očekivat ću |
2. | očekivat ćeš |
3. | očekivat će |
množina | |
1. | očekivat ćemo |
2. | očekivat ćete |
3. | očekivat će |
imperfekt | |
jednina | |
1. | očekivah |
2. | očekivaše |
3. | očekivaše |
množina | |
1. | očekivasmo |
2. | očekivaste |
3. | očekivahu |
perfekt | |
jednina | |
1. | očekivao sam |
2. | očekivao si |
3. | očekivao je |
množina | |
1. | očekivali smo |
2. | očekivali ste |
3. | očekivali su |
pluskvamperfekt | |
jednina | |
1. | bio sam očekivao |
2. | bio si očekivao |
3. | bio je očekivao |
množina | |
1. | bili smo očekivali |
2. | bili ste očekivali |
3. | bili su očekivali |
imperativ | |
jednina | |
2. | očekuj |
množina | |
1. | očekujmo |
2. | očekujte |
glagolski prilog sadašnji | |
očekujući | |
glagolski pridjev aktivni | |
očekivao, očekivala, očekivalo | |
očekivali, očekivale, očekivala | |
glagolski pridjev pasivni | |
očekivan, očekivana, očekivano | |
očekivani, očekivane, očekivana |
1. | a. vjerovati da će se što dogoditi [očekivati kišu] b. biti u iščekivanju čega [očekivati bebu; očekivati smrt] |
2. | smatrati prikladnim da tko što čini [od tebe očekujem marljiv rad] |