očárati
očárati (koga, se) svrš. 〈prez. òčārām (se), pril. pr. -āvši (se), prid. trp. òčārān〉
Izvedeni oblici
| Svršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| očarati | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | očaram |
| 2. | očaraš |
| 3. | očara |
| množina | |
| 1. | očaramo |
| 2. | očarate |
| 3. | očaraju |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | očarat ću |
| 2. | očarat ćeš |
| 3. | očarat će |
| množina | |
| 1. | očarat ćemo |
| 2. | očarat ćete |
| 3. | očarat će |
| aorist | |
| jednina | |
| 1. | očarah |
| 2. | očara |
| 3. | očara |
| množina | |
| 1. | očarasmo |
| 2. | očaraste |
| 3. | očaraše |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | očarao sam |
| 2. | očarao si |
| 3. | očarao je |
| množina | |
| 1. | očarali smo |
| 2. | očarali ste |
| 3. | očarali su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam očarao |
| 2. | bio si očarao |
| 3. | bio je očarao |
| množina | |
| 1. | bili smo očarali |
| 2. | bili ste očarali |
| 3. | bili su očarali |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | očaraj |
| množina | |
| 1. | očarajmo |
| 2. | očarajte |
| glagolski prilog prošli | |
| očaravši | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| očarao, očarala, očaralo | |
| očarali, očarale, očarala | |
| glagolski pridjev pasivni | |
| očaran, očarana, očarano | |
| očarani, očarane, očarana | |
Definicija
zadiviti (koga, se), ushititi (koga, se)
