odgonétnuti
odgonétnuti (što) svrš. 〈prez. odgònētnēm, pril. pr. -ūvši, prid. trp. odgònētnūt〉
Izvedeni oblici
| Svršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| odgonetnuti | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | odgonetnem |
| 2. | odgonetneš |
| 3. | odgonetne |
| množina | |
| 1. | odgonetnemo |
| 2. | odgonetnete |
| 3. | odgonetnu |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | odgonetnut ću |
| 2. | odgonetnut ćeš |
| 3. | odgonetnut će |
| množina | |
| 1. | odgonetnut ćemo |
| 2. | odgonetnut ćete |
| 3. | odgonetnut će |
| aorist | |
| jednina | |
| 1. | odgonetnuh / odgonetoh |
| 2. | odgonetnu / odgonete |
| 3. | odgonetnu / odgonete |
| množina | |
| 1. | odgonetnusmo / odgonetosmo |
| 2. | odgonetnuste / odgonetoste |
| 3. | odgonetnuše / odgonetoše |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | odgonetnuo sam |
| 2. | odgonetnuo si |
| 3. | odgonetnuo je |
| množina | |
| 1. | odgonetnuli smo |
| 2. | odgonetnuli ste |
| 3. | odgonetnuli su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam odgonetnuo |
| 2. | bio si odgonetnuo |
| 3. | bio je odgonetnuo |
| množina | |
| 1. | bili smo odgonetnuli |
| 2. | bili ste odgonetnuli |
| 3. | bili su odgonetnuli |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | odgonetni |
| množina | |
| 1. | odgonetnimo |
| 2. | odgonetnite |
| glagolski prilog prošli | |
| odgonetnuvši | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| odgonetnuo, odgonetnula, odgonetnulo | |
| odgonetnuli, odgonetnule, odgonetnula | |
| glagolski pridjev pasivni | |
| odgonetnut, odgonetnuta, odgonetnuto | |
| odgonetnuti, odgonetnute, odgonetnuta | |
Definicija
shvatiti smisao čega zagonetnog, zakučastog, zamršenog; riješiti zagonetku
Etimologija
✧ vidi odgonétati
