òkinuti
òkinuti svrš. 〈prez. -ēm, pril. pr. -ūvši, prid. trp. òkinūt〉
Izvedeni oblici
| Svršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| okinuti | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | okinem |
| 2. | okineš |
| 3. | okine |
| množina | |
| 1. | okinemo |
| 2. | okinete |
| 3. | okinu |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | okinut ću |
| 2. | okinut ćeš |
| 3. | okinut će |
| množina | |
| 1. | okinut ćemo |
| 2. | okinut ćete |
| 3. | okinut će |
| aorist | |
| jednina | |
| 1. | okinuh / okidoh |
| 2. | okinu / okide |
| 3. | okinu / okide |
| množina | |
| 1. | okinusmo / okidosmo |
| 2. | okinuste / okidoste |
| 3. | okinuše / okidoše |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | okinuo sam |
| 2. | okinuo si |
| 3. | okinuo je |
| množina | |
| 1. | okinuli smo |
| 2. | okinuli ste |
| 3. | okinuli su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam okinuo |
| 2. | bio si okinuo |
| 3. | bio je okinuo |
| množina | |
| 1. | bili smo okinuli |
| 2. | bili ste okinuli |
| 3. | bili su okinuli |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | okini |
| množina | |
| 1. | okinimo |
| 2. | okinite |
| glagolski prilog prošli | |
| okinuvši | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| okinuo, okinula, okinulo | |
| okinuli, okinule, okinula | |
| glagolski pridjev pasivni | |
| okinut, okinuta, okinuto | |
| okinuti, okinute, okinuta | |
Definicija
| 1. | () povući okidač, otvoriti vatru iz oružja |
| 2. | a. (koga) žarg. izvršiti spolni akt (za muškarce) b. pasti (na ispitu, razred i sl.) |
Etimologija
✧ o (b)- + v. kidati
