ohrabrívati
ohrabrívati (koga, se) nesvrš. 〈prez. ohràbrujēm (se), pril. sad. ohràbrujūći (se), gl. im. -ānje〉,
Izvedeni oblici
| Nesvršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| ohrabrivati | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | ohrabrujem |
| 2. | ohrabruješ |
| 3. | ohrabruje |
| množina | |
| 1. | ohrabrujemo |
| 2. | ohrabrujete |
| 3. | ohrabruju |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | ohrabrivat ću |
| 2. | ohrabrivat ćeš |
| 3. | ohrabrivat će |
| množina | |
| 1. | ohrabrivat ćemo |
| 2. | ohrabrivat ćete |
| 3. | ohrabrivat će |
| imperfekt | |
| jednina | |
| 1. | ohrabrivah |
| 2. | ohrabrivaše |
| 3. | ohrabrivaše |
| množina | |
| 1. | ohrabrivasmo |
| 2. | ohrabrivaste |
| 3. | ohrabrivahu |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | ohrabrivao sam |
| 2. | ohrabrivao si |
| 3. | ohrabrivao je |
| množina | |
| 1. | ohrabrivali smo |
| 2. | ohrabrivali ste |
| 3. | ohrabrivali su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam ohrabrivao |
| 2. | bio si ohrabrivao |
| 3. | bio je ohrabrivao |
| množina | |
| 1. | bili smo ohrabrivali |
| 2. | bili ste ohrabrivali |
| 3. | bili su ohrabrivali |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | ohrabruj |
| množina | |
| 1. | ohrabrujmo |
| 2. | ohrabrujte |
| glagolski prilog sadašnji | |
| ohrabrujući | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| ohrabrivao, ohrabrivala, ohrabrivalo | |
| ohrabrivali, ohrabrivale, ohrabrivala | |
| glagolski pridjev pasivni | |
| ohrabrivan, ohrabrivana, ohrabrivano | |
| ohrabrivani, ohrabrivane, ohrabrivana | |
Etimologija
✧ vidi ohrábriti
