okòštati
okòštati (, se) svrš. 〈prez. -ām (se), pril. pr. -āvši (se), prid. rad. okòštao〉
Izvedeni oblici
| Svršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| okoštati | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | okoštam |
| 2. | okoštaš |
| 3. | okošta |
| množina | |
| 1. | okoštamo |
| 2. | okoštate |
| 3. | okoštaju |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | okoštat ću |
| 2. | okoštat ćeš |
| 3. | okoštat će |
| množina | |
| 1. | okoštat ćemo |
| 2. | okoštat ćete |
| 3. | okoštat će |
| aorist | |
| jednina | |
| 1. | okoštah |
| 2. | okošta |
| 3. | okošta |
| množina | |
| 1. | okoštasmo |
| 2. | okoštaste |
| 3. | okoštaše |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | okoštao sam |
| 2. | okoštao si |
| 3. | okoštao je |
| množina | |
| 1. | okoštali smo |
| 2. | okoštali ste |
| 3. | okoštali su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam okoštao |
| 2. | bio si okoštao |
| 3. | bio je okoštao |
| množina | |
| 1. | bili smo okoštali |
| 2. | bili ste okoštali |
| 3. | bili su okoštali |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | okoštaj |
| množina | |
| 1. | okoštajmo |
| 2. | okoštajte |
| glagolski prilog prošli | |
| okoštavši | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| okoštao, okoštala, okoštalo | |
| okoštali, okoštale, okoštala | |
Definicija
| 1. | otvrdnuti i ukrutiti se, postati kao kost |
| 2. | pren. izgubiti životnost i kreativnost, stvaralačku snagu ustrajanjem u uvijek istim nazorima |
Etimologija
✧ o (b)- + v. kost
