optúžiti
optúžiti (koga, što) svrš. 〈prez. òptūžīm, pril. pr. -īvši, prid. trp. òptūžen〉
Izvedeni oblici
| Svršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| optužiti | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | optužim |
| 2. | optužiš |
| 3. | optuži |
| množina | |
| 1. | optužimo |
| 2. | optužite |
| 3. | optuže |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | optužit ću |
| 2. | optužit ćeš |
| 3. | optužit će |
| množina | |
| 1. | optužit ćemo |
| 2. | optužit ćete |
| 3. | optužit će |
| aorist | |
| jednina | |
| 1. | optužih |
| 2. | optuži |
| 3. | optuži |
| množina | |
| 1. | optužismo |
| 2. | optužiste |
| 3. | optužiše |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | optužio sam |
| 2. | optužio si |
| 3. | optužio je |
| množina | |
| 1. | optužili smo |
| 2. | optužili ste |
| 3. | optužili su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam optužio |
| 2. | bio si optužio |
| 3. | bio je optužio |
| množina | |
| 1. | bili smo optužili |
| 2. | bili ste optužili |
| 3. | bili su optužili |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | optuži |
| množina | |
| 1. | optužimo |
| 2. | optužite |
| glagolski prilog prošli | |
| optuživši | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| optužio, optužila, optužilo | |
| optužili, optužile, optužila | |
| glagolski pridjev pasivni | |
| optužen, optužena, optuženo | |
| optuženi, optužene, optužena | |
Definicija
| 1. | baciti na koga krivicu, okriviti koga |
| 2. | pravn. podići optužbu |
Etimologija
✧ o (p)- + v. tuga, tužiti (II)
